Расту рачуни за струју, али и губици Електропривреде РС

Ово је треће поскупљење од 2023. године и долази у тренутку када Електропривреда РС послује са милионским минусом.

Пред банком у Бањалуци, Владимир Грујић, пензионер, у једној руци држи рачун за струју, а новчаник у другој.

Тек је платио новембарски рачун у износу од 50 марака (25 евра).

Од 1. фебруара наредне године, због скупље мрежарине, рачун за струју ће бити увећан за 10 посто.

"Са пензијом од 450 марака (око 225 евра) и станарином од 320 марака (160 евра), ново поскупљење струје значи да ми не остаје ништа", прича Грујић за Радио Слободна Европа.

Одлуку да струја поскупи донијела је Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске. Од ове институције је то тражила Електропривреда РС у име пет дистрибутивних предузећа.

Као разлог су навели више трошкове рада, одржавања мреже и зараду запослених.

Ово је треће поскупљење од 2023. године и долази у тренутку када Електропривреда РС послује са милионским минусом.

Прво повећање цијене од око пет одсто било је 1. јануара 2023. године, а друго је услиједило 1. јануара ове године. Тада су рачуни порасли у просјеку за 7,9 одсто.

За Бањалучанина Мирка, ново поскупљење значи и "нови удар" на кућни буџет.

"Нас двоје, ја и супруга, стално пазимо на потрошњу. До сада мјесечно издвајамо око 60 марака (30 евра) марака за електричну енергију", додаје.

Из Електропривреде РС нису одговорили на упит Радија Слободна Европа колики приход очекују од нових цијена, те на шта ће бити потрошена средства.

Електропривреда РС има око 585.000 крајњих купаца и више од 9.000 радника.

Дистрибутери: 'Тражили смо 46 одсто, одобрено је 20'

Дистрибутери су од Електропривреде РС тражили поскупљење мрежарине, чиме аутоматски поскупљује и струја.

Мрежарина је обавезна ставка на рачунима домаћинстава и привреде од почетка 2000-их година. Обухвата трошкове одржавања и кориштења електродистрибутивне мреже, укључујући каблове, трафостанице, стубове, мјерну опрему и рад дистрибутивних предузећа.

Предраг Клинцов, портпарол Електрокрајине, једног од пет дистрибутивних предузећа Електропривреде РС, које је тражило поскупљење, каже за РСЕ да су недовољни приходи утицали на захтјев за повећање мрежарине.

"У захтјеву смо изложили аргументе за очување финансијске ликвидности и стабилности испоруке електричне енергије. Недовољни приходи од 2023. до краја ове године отежали су нормално функционисање предузећа.

Инфлаторни раст трошкова, поскупљење репроматеријала, опреме, енергената и већи трошкови рада довели су нас у ситуацију да не можемо адекватно улагати у мрежу", каже Клинцов за РСЕ.

Економиста Зоран Павловић објашњава да повећање мрежарине за 20 одсто значи раст укупног рачуна за око десет одсто, јер је мрежарина у Републици Српској до сада чинила око половине износа укупног рачуна.

"Прво ће сви грађани да плаћају десет одсто веће рачуне. А пошто је најављено да ће поскупљење погодити и привреду, онда ће то да се настави даље и да практично остави ефект на поскупљење роба и услуга. То је увијек тако", каже Павловић.

Дамјан Ожеговић из Транспаренцy Интернатионал-а БиХ за РСЕ истиче како је Електропривреда оптерећена и лошим пословним одлукама, прекомјерним запошљавањем, те сумњивим тендерима.

"Примјетно је да се све више тендера расписује за услуге рекламирања, иако овом предузећу маркетинг није потребан јер има апсолутну доминацију на тржишту. Ријеч је о тендерима вриједним по неколико стотина хиљада марака. Најчешће на овим тендерима буде по један понуђач, дакле без активне и правичне конкуренције која би довела до обарања цијена и добијања најквалитетнијих услуга за најмању цијену", навео је Ожеговић.

Из Електропривреде РС нису за РСЕ одговорили на упит колико је новца утрошено на медијске кампање, те које медијске куће су добиле средства. Ти подаци нису доступни ни на њиховој званичној страници.

Колики је минус Електропривреде РС?

Званични подаци показују да су укупне обавезе компаније веће од 650 милиона марака (332 милиона евра).

Истовремено је добит у 2024.години, након рекордне претходне године, "пала" за више од 70 милиона евра.

Ову, 2025. годину, Електропривреда РС ће завршити са минусом од око 15 милиона евра, како је недавно на конференцији за новинаре у Требињу рекао директор компаније Лука Петровић.

То је правдао "лошом хидролошком ситуацијом и повећаним увозом струје".

Но, Електропривреда РС је оптерећена и кредитима и дуговима својих зависних предузећа.

Према ранијој арбитражној одлуци, Термоелектрана Угљевик мора словеначкој државној компанији Електрогосподарство Словеније (ЕГС) исплатити око 190 милиона евра, али и предавати трећину произведене електричне енергије док год буде у функцији.

Спор потиче из пријератних улагања ЕГС-а у вријеме када је термоелектрана била у фази изградње.

ЕГС потражује укупно 695,2 милиона евра (више од 1,3 милијарде марака), уз додатних 67 милиона евра затезних камата за електричну енергију која није испоручена.

Овај спор додатно оптерећује финансијску стабилност Електропривреде РС, која се већ суочава са падом добити и растућим трошковима увоза струје.

(РСЕ) Фото: БН