Фирме од Америке до Јужне Кореје и Њемачке показале интерес за набавку скенера на изборима у БиХ

Да ли су се фирме из ових земаља пријавиле и на тендер расписан за нове изборне технологије требало би бити познато 30. децембра,

Босна и Херцеговина је закорачила у најамбициознији покушај реформе изборног процеса од потписивања Дејтонског споразума. Централна изборна комисија БиХ покренула је вишегодишњи пројект дигиталне модернизације избора који би, ако се реализира до краја, могао трајно промијенити начин на који грађани гласају и како се њихова изборна воља биљежи, провјерава и броји.

Ријеч је о увођењу биометријске идентификације бирача и скенирања гласачких листића, технологијама које би први пут у хисторији земље требале постати дио редовног изборног процеса

Стигло пет информативних понуда

Према извјештају који је ЦИКБиХ ових дана упутио Парламентарној скупштини БиХ, у који је Рапорт имао увид, иако је тендер за набавку нових технологија вриједан око 88 милиона КМ расписан у новембру, припреме су почеле много раније.

Већ током љета формирани су координациони и пројектни тимови, а у посао су укључене готово све кључне државне институције, од министарстава и агенција до телеком оператера.

Почетком октобра ЦИК је објавио јавни позив за достављање информативних понуда  и то је било својеврсно 'испипавање пулса' тржишта изборних технологија.

Од компанија се тражило да објасне шта нуде, какве уређаје имају, како функционишу биометријске провјере, колико траје испорука, каква је обука особља и колика је оквирна цијена.

До 17. 10. 2025. године на адресу Централне изборне комисије БиХ пристигло је пет информативних понуда.И то од Хипернова д.о.о. из Сарајева, домаће ИТ компаније, ИНФОСЦАН-а из Њемачке, фирме специјализиране за скенирање и обраду докумената, МИРУ Сyстемс из Јужне Кореје, а информативне понуде су послали и Конзорциј домаћих и регионалних фирми који чине Артцо Гроуп, Цомтраде БиХ, БХ Телецом, Цлоуд ИТ и Миддле Поинт .Међу понуђачима је био и Доминион Вотинг Сyстемс из Сједињених Америчких Држава.

Међу понуђачима је био и Доминион Вотинг Сyстемс из Сједињених Америчких Држава, за којег се у извјештају ЦИК-а наводи да је једно од најпознатијих имена у свијету изборних технологија.

Тендер за набавку је у току и није познато јесу ли ове исте фирме међу понуђачима за куповину нових технологија, а то ће бити познато 30.децембра за када је предвиђено отварање понуда.

Суштина планиране реформе изборног процеса лежи у комбинацији биометријске идентификације бирача и скенирања гласачких листића на бирачким мјестима.

Биометријска провјера требала би спријечити гласање у туђе име и вишеструко гласање, док би скенери требали елиминирати највећи дио људске грешке током бројања гласова.

Подаци би се прикупљали и обрађивали дигитално, уз могућност ревизије и провјере, чиме би се, барем теоријски, повећала транспарентност и повјерење у резултате избора.

Међутим, иза технолошког оптимизма крије се низ озбиљних изазова. Један од највећих проблема с којима се ЦИК БиХ суочава јесте недостатак људских ресурса.

Тим за спречавање саботажа још није у функцији

ЦИК је због тога предложио нови правилник о унутрашњој организацији, али Савјет министара БиХ није дао сагласност, о чему је Рапорт у више наврата писао, чиме је запошљавање додатних стручњака фактички блокирано.

У Представничком дому ПСБиХ усвојене су недавне измјене Изборног закона БиХ које поред омогућавања примјене нових технологија, предвиђају да ЦИКБиХ без сагласности Савјета министара БиХ усвоји Правилник, но упитно је када ће тај закон бити усвојен и у Дому народа ПСБиХ.

Посебно осјетљиво питање представља сигурност података и заштита система од могућих кибернетичких напада. Представнички дом ПС БиХ је препознао тај ризик и задужио Министарство сигурности да у сарадњи с ЦИК-ом формира тим за одговор на рачунарске инциденте који би пратио и спречавао покушаје хакерских упада и саботаже изборног процеса.

Ипак, тај тим још увијек не функционише, јер формално постоји, али нема запослених, нити стабилно осигурана буџетска средства.

Тако се БиХ нашла у парадоксалној ситуацији да планира увођење софистицираних дигиталних изборних система без успостављене државне кибернетичке заштите.

Кашњења у осигуравању буџетских средстава већ су помјерила првобитне рокове, а жалбе на тендерску документацију додатно успоравају процедуру, па се и тренутно чека на рјешавање једне жалбе за коју се сумња да је уложена само како би се омео процес набавке, о чему је Рапорт такођер писао.

Упркос свим препрекама, Централна изборна комисија , судећи према извјештају достављеном Парламенту БиХ наставља с припремама, планирајући тестне изборе, масовне обуке изборне администрације и информативне кампање за бираче. Циљ је да нове технологије буду спремне за опште изборе 2026. године.

Хоће ли тај циљ бити остварен, зависит ће не само од техничке изведивости, већ и од способности државних институција да превазиђу политичке блокаде, осигурају људске и финансијске ресурсе и изграде систем који може издржати тест повјерења јавности.

(Рапорт)