Борачки додатак ће расти када буџет "стане на ноге"

Борачки додатак у Републици Српској би требало да расте. Борцима се повећање дијели у двије рате – укупно једну марку. На папиру напредак, у новчанику ситниш: мјесец дана прве линије и даље вриједи тек неколико марака.

Власт каже да ће борачки додатак расти, али тек кад буџет “стане на ноге”.

Данијел Егић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске 16.12.2025. на сједници Народне скупштине Републике Српске изјавио је: “Негдје од марта када се крене са нормалним пуњењем буџета… тад ће се кренути са првим увећањем борачког додатка које ће ићи на 4 КМ, након доношења закона он ће бити 4,5 КМ и везаће се за просјечну плату, а цијенимо да ће већ 2027. године када се први пут тај систем обрачуна борачког додатка крене спроводити то већ бити 5 КМ.”

Тако ће борац за мјесец дана прве линије, умјесто досадашњих 3,5 марке, добијати најприје 4, па 4,5 КМ. Ко је у рову провео двије године, са 84 иде на 108 марака – плус 24 КМ мјесечно, довољно тек за пар основних намирница. А рачуни и цијене не чекају. Ево како изгледа та сурова реалност: у Јањи, браћа Полетан - оставили године у рову – један прикован за кревет, други иде на дневницу, а борачки додатак 105 марака.

Бранимир Полетан каже: “Не може ми борачки ни за рачуне бити… само ни за то не може изаћи. Немам ја више никаквих примања, не радим, одем приватно овако радити… Нек их је срамота, свих, све до једнога.”

Борцима иде ситно, на кашичицу – по пола марке. А на врху буџети расту: преко 80 милиона за кабинет предсједника, планирано задужење 1,69 милијарди, арбитраже као рупа без дна. Тако поручују борци: горе се дијели шаком и капом, а кад треба помоћи онима који су у рововима остављали здравље и животе – увијек иста прича: “сачекајте”.

Вељко Тасић из Вишеграда поручује: “Шта да мислим, то је срамота. 4 године борци били у рову и по киши, снијегу и свак се борио за свој живот могао је сваки моменат погинути и да му буде борачки 3,5 марке, то је срамота у односу на плате посланика и на буџете предсједника Републике, то је срамота.”

Радислав Боровчанин, потпредсједник Градске борачке организације Бијељина за БН оцјењује одлуку о најављеном повећању:

“Ово је стварно срамно након толико година да ми још расправљамо о статусу бораца. Сам борац који има просјечну плату 1.200 марака и тај борачки додатак, то је ништа ако знамо да је потрошачка корпа 2.800, шта може он с тим, а да не говоримо о пензионерима борцима који имају минималну пензију 300 марака.”

Три деценије послије рата, многи борци кажу да се њихова жртва свела на 100 марака мјесечно – премало за лијекове, а камоли за достојанствен живот. Само од борачког додатка, у Српској преживљава око 14.000 бораца.

Радислав Боровчанин додаје: “Ми имамо и бораца који су тренутно на бироу, још једна ставка у Закону је помоћ тим борцима који су на бироу, да им се социјално, здравствено, новчано помогне, то је једини начин да би борци опстали и живјели у овој Републици.”

Однос власти према овој категорији најбоље осликава примјер браће Полетан, са почетка наше приче.

"Никакав, као да не постојимо, ко да ништа нисмо ни борили се ни стварали државу, ништа. Сви су нас заборавили, заборављени од свих.”
Године пролазе, а кључна питања бораца се и даље одгађају – закони, ревизије, рјешења. 

Бораца је све мање јер су многи болесни и умиру, трошкови живота расту, а примања остају на минимуму. Управо то поручују наши саговорници: да је то лоша порука власти и да су на дну приоритета завршили људи који су здравље, а многи и животе, дали за стварање Републике Српске.

(БН)