Споразум БиХ и руске агенције која подешава војне нишанске справе

Размјена стручњака, међусобно признавање индустријских стандарда, програми обуке. Све то предвиђено је споразумом који су потписали државни институт Босне и Херцеговине (БиХ) и агенције из Русије коју су санкционисале западне државе.

Потписан је крајем септембра ове године, у руском граду Сочију, на обали Црног мора. Захтјев за увид у текст споразума Радију Слободна Европа (РСЕ) одобрен је недавно.

Међунарадне реакције

Евуропска комисија у посљедњем извјештају о напретку БиХ експлицитно је критиковала потписивање меморандума са санкционираним Росстандартом и позвала БиХ на примјену рестриктивних мјера према Москви.

"БиХ се мора хармонизовати с спољном политиком ЕУ", нагласили су из Брисела.

Из цертификацијске Међународне електротехничке комисије (ИЕЦ), чији је БиХ чланица, за РСЕ су навели да се "земље чланице морају понашати у складу са Статутом и пословником", не прецизирајући да ли непридржавање санкција земаља Запада према Росстандарту доноси посљедице по БиХ и њезин Институт за стандардизацију.

Из Међународне организације за стандардизацију (ИСО) и Међународне организације за законско мјеритељство (ОИМЛ), чији је БиХ такође члан, као ни из Одјељења за санкције дипломатске службе Европске уније (ЕЕАС) нису до објаве текста одговорили на упит РСЕ на исто питање.

Нису одговорили ни из америчког Уреда за индустрију и сигурност (У.С. БИС) какав ће бити њихов одговор на споразум између агенције из БиХ и агенције из Русије која је под санкцијама.

Ко је потписао споразум?

Споразум је потписан током засједања "Међувладине руско-босанскохерцеговачке комисије за трговину и економску сарадњу" у Сочију, а "делегацију БиХ" чинили су, искључиво, представници из Републике Српске (РС).

Предводио их је министар спољне трговине БиХ Сташа Кошарац, кадар владајућег Савеза независних социјалдемократа (СНСД) Милорада Додика, који је крајем новембра изазвао међународни скандал с нацистичким шљемом СС-дивизије. Тај предмет упутио поштом на канцеларију међународног високог представника у Сарајеву.

Меморандум о разумијевању потписали су директор Института за стандардизацију БиХ Александар Тодоровић и директор руског Росстандарта Антон Шалајев, успркос позивима из Брисела на усклађивање спољне политике БиХ с Европском унијом.

Шта након меморандума?

Ако се сарадња Института за стандардизацију БиХ и руске агенције Росстандарт прошири на размјену новца, средстава, опреме, технологије, заједничке обуке у подручјима која се односе на војне или производе двојне, цивилно-војне намјене или кориштење лабораторија у Русији обухваћених санкцијама, БиХ би могла озбиљно угрозити своје међународне односе.

Посљедице би могле бити тзв. секундарне санкције према БиХ, слично онима које су ЕУ и САД већ примијенили на руске банке, нафтне компаније, ограничење приступа фондовима или суспензију сарадње с БиХ.

Савјет министара и Предсједништво БиХ више од мјесец дана нису одговорили на упит Радија Слободна Европа на упит о потписивање меморандума, као ни на то хоће ли и могу ли суспендовати овај документ.

Министар спољне трговине БиХ Сташа Кошарац и директор Института за стандардизацију БиХ Александар Тодоровић нису одговарали на позиве РСЕ да говоре о овој теми.

Из Амбасаде Русије у Сарајеву поздравили су потписивање меморандума и "продубљивање сарадње", те за идућу годину најавили одржавање нове сједнице "Међувладине руско-босанскохерцеговачке комисије" у Босни и Херцеговини.

Шта су могуће посљедице?

"Потписивање меморандума јесте неуклапање у политику ЕУ и као такав је штетан по БиХ у односу на ЕУ и интересе БиХ за улазак у пуноправно чланство, посебно у овој ситуацији отварања приступних преговора. Неки орган БиХ би тај акт требао фактички да поништи", казао је за Радио Слободна Европа Енвер Халиловић, бивши ректор Универзитета у Тузли који је био амбасадор БиХ у Москви.

БиХ је, уз Србију, једина земља Западног Балкана која није провела санкције према Русији због противљења политичких представника из Републике Српске, који заговарају интензивније везе с Москвом.

То је у више наврата критиковано из Брисела и Вашингтона, при чему су изричито именовани кадрови СНСД-а и предсједник ове странке Милорад Додик, који се од фебруара 2022. и почетка пуне руске инвазије на Украјину више пута састао са Владимиром Путином.

"Русија сиатемски проводи политику опструкције евроатлантских интеграција балканских земаља, укључујући БиХ. Додик лично и руководство Републике Српске су инструмент у рукама руске политике. Ово што су урадили Додикови министри [потписивање Меморандума] се савршено уклапа у ту руску стратегију", казао је за РСЕ Божидар Ковачевић, бивши хрватски велепосланик у Москви.

Због повезаности с војно-индустријском машинеријом, ЕУ, САД, Уједињена Краљевина, Канада, Аустралија и Јапан, поред осталих, увели су санкције Росстандарту након руске агресије на Украјину.

Брисел је уврстио Росстандарт на листу институција које "директно подржавају руску војску и војну индустрију", док је америчко Министарство трговине овој агенцији додијелило статус субјекта с најстрожим извозно-контролним режимом за извоз технологије и стручне сарадње.

Циљ санкција, како се наводи, подразумијева ограничавање рада не само компанија које производе оружје, већ и оних који омогућавају функционисање војне индустрије.

Меморандум је политичко-технички документ који се може описати као правно "сива зона" и "симболички политички чин".

Није ријеч о међународном споразуму којим би се прецизирале уговорне обавезе, а из новог документа је избачено више елемената који су били уграђени у меморандум потписан 2014. године, поред осталог и ставка о обвези чувања повјерљивих података.

Међународне уговоре морају усвојити Предсједништво БиХ и државни Парламент.

(РСЕ) Фото: исбих.гов.ба