Који је Трампов план за западни Балкан?

Нова америчка Стратегија националне безбједности, коју је потписао предсједник САД-а Доналд Трамп, јасно показује помјерање фокуса с глобалног ангажмана према строго дефинисаним америчким интересима, при чему се западни Балкан спомиње тек маргинално.

Предсједник Атлантског савјета БиХ, професор Дијана Гупта, истиче да документ недвосмислено поручује како “Америка мора бити на првом мјесту”. То се, прије свега, односи на националну безбједност, привреду, борбу против нарко-картела и миграцијску политику.

“Сједињене Америчке Државе су кроз  историју помагале многима у свијету, али то често није било довољно цијењено. Доналд Трамп сада жели да други осјете како изгледа када Америка прије свега брине о себи и својим грађанима”, рекла је Гупта за ДW.

Према њеним ријечима, приоритет америчке администрације остаје заустављање великих ратних жаришта у Украјини и на Блиском истоку. Упркос томе, стратешко партнерство с Европом, сматра, неће бити доведено у питање.

“Превише важних интереса повезује Америку и Еуропу. У мултиполарном свијету пуном изазова аспект безбједности остаје на првом мјесту”, наглашава Гупта.

Западни Балкан тек на маргини стратегије

Војни аналитичар Хамза Вишћа упозорава да се западни Балкан у новој америчкој стратегији појављује готово искључиво рубно.

“Ни Босна и Херцеговина, ни регион у цјелини нису посебно обухваћене тим документом. Спомињемо се углавном у контексту односа Србије и Косова. Све остало усмјерено је на западну хемисферу и америчке привредне интересе”, рекао је Вишћа за БХ радио 1.

Ипак, документ носи важну поруку: САД можда више нису спремне да интервенишу као некада, али остају спремне да стабилизују ситуације тамо гдје постоји потенцијал за озбиљна америчка улагања.

“Ако се створе услови за улазак америчког капитала у БиХ, то значи и спремност да се тај простор штити, наравно тамо гдје се интереси партнерских земаља поклапају с интересима САД-а”, истиче Вишћа.

Додаје да БиХ из тога може извући јасан закључак: што су односи с Америком снажнији, а привреда отворенија, то је и безбједоносни оквир стабилнији. Као примјер наводи јужну плинску интерконекцију, али и потенцијал сарадње у подручју намјенске индустрије.

Геополитичка важност региона и одговорност БиХ

Гупта упозорава да западни Балкан мора остати чврсто везан за евроатлантске интеграције.

“Регион нема перспективу изван НАТО-а и Европске уније. Балкан је стратешки превише важан да би био занемарен. Интеграција је кључна за мир, привреду и демократију”, истиче.

Говорећи о БиХ, наглашава да је ријеч о политички изразито сложеној држави у којој је тешко постићи консензус.

“БиХ се налази у својеврсном политичком кружном току. Без снажне подршке САД-а и ЕУ тешко је остварити озбиљнији искорак. Зато је кључно градити политику компромиса и очувати мир”, поручује.

Војно-политички аналитичар Неџад Ахатовић сматра да промјена америчког приступа проширењу НАТО-а додатно отежава пут БиХ и другим земљама региона према чланству у Савезу.

“То отвара простор за јачање утицаја других сила, прије свега Турске и Русије. Изостанак јасне евроатлантске перспективе продубљује унутарашње подјеле и јача снаге које се противе европским интеграцијама”, упозорава Ахатовић.

Наводи да Турска паралелно с продајом војне опреме, укључујући дронове, јача и свој политички утицај у региону, док Русија и Кина већ имају снажну присутност на Балкану.

“Србија је највећи набављач руског и кинеског оружја у региону, док истовремено интензивира економске везе с Кином”, каже Ахатовић.

Америчка улога у БиХ остаје кључна

Стручњак за безбједност Владимир Вучковић сматра да америчка улога у БиХ неће бити доведена у питање, без обзира на промјене у стратешким документима.

“САД се неће повући из БиХ. Дејтонски мировни споразум један је од највећих спољнополитичких успјеха САД-а у модерној историји”, истиче Вучковић.

Додаје да притужбе Вашингтона на ниво улагања у обрану унутар НАТО-а нису пријетња Балкану, него унутрашње питање Савеза. Независно од тога хоће ли БиХ ући у НАТО, наглашава, кључно је задржати јасан смјер према Европској унији.

Вучковић подсјећа и на важност мисије ЕУФОР Алтхеа.

“Мисија је способна да одговори на све безбједоносне изазове и њена улога остаје кључна”, закључује.

Мање очекивања, више одговорности

Иако нова Стратегија националне безбједности западном Балкану посвећује мало простора, аналитичари поручују да документ шаље јасну поруку: САД ће бити присутан тамо гдје постоје стабилни институционални партнери и јасан привредни интерес.

За БиХ то значи мање ослањања на спољни ангажман, а више рада на унутрашњем политичком консензусу те јачању односа с Вашингтоном и Бриселом.

“Тамо гдје улазе америчка средства, САД нема намјеру да их изгуби него заштити”, закључује Хамза Вишћа.

(ДW) Фото: АП