ТЕ Тузла обуставила рад Блока 6 због недостатка угља

У термоелектрани Тузла тренутно раде два лигнитна погона, док је због недостатка угља обустављен рад Блока 6, потврдио је за ЦАПИТАЛ директор ТЕ Тузла Фуад Муминовић.

„Ми то радимо због недостатка угља. Два блока су на лигнитни угаљ, а један блок, Блок 6, је на мрки угаљ. Пошто нам је допрема угља потанка онда комбинујемо.

Сад смо обуставили Блок 6 јер сам тражио да кад дођемо на неких 6.000 тона, што нам је довољно за три дана рада блока, станемо из сигурносних разлога да би имали колику толику сигурност за снадбијевање града топлотном енергијом.

Ради Блок 4 и ако се деси неки квар онда иде у потпалу Блок 6 и наставља се испорука топлотне енергије“, рекао је Муминовић.

У Термоелектрани Тузла у петак ће бити обустављен рад Блока 5.

Он ће такође у наредном периоду бити преведен у топлификациони, па ће Тузла, Лукавац и Живинице током гријне сезоне на располагању имати три блока која ће производити топлотну енергију.

Рудници испоручују далеко мање количине угља од уговорених

Међутим проблем термоелектранама како у Тузли, тако и у другим градовима представља значајан недостатак угља. Рудници не могу задовољити потребе ових постројења.

„Нама су рудници прошле године испоручили 450.000 тона мање од уговорених количина, а исто тако је и ове године“, казао је Муминовић.

Каже да у ТЕ Тузла дневно стиже између четири и пет хиљада тона лигнитног уља и мрког угља, а потрошња је девет до десет хиљада тона.

Недостатак покушавају покрити мањим количинама дрвне сјечке.

Осим недостатка угља ТЕ „Тузла“ се суочава и са проблемом загађења које прави.

Прелазак на обновљиве изворе енергије за производне погоне попут ТЕ Тузла био би спас за опстанак у будућности.

У том правцу размишљала је Електропривреда БиХ када је уз сагласност федералног Министарства околиша и туризма хтјела експериментално спалити 100 тона алтернативног горива (РДФ) који је у јавности познатији као отпад.

Становници Тузле и околине бурно су реаговали на ову одлуку, па до спаљивања никада није дошло.

„Сврха тога је била да се поправи емисија загађења зрака. Међутим код нас је то наишло на такав одјек. Ми смо све обавијестили да ћемо спаљивати, помијешали 5.000 тона лигнита са 100 тона РДФ, односно отпада и пошто се десило шта се десило, отпад је ту смјештен“, изјавио је Муминовић.

ТЕ Тузла нема посебних постројења за спаљивање отпада и отпад је требао бити спаљен у котлу.

Мјештани Букиња се годинама жале на загађење

Управо загађење зрака је оно на шта се често жале мјештани тузланског насеља Букиње који су најближе термоелектрани. Недавно је забиљежена инцидентна ситуација у којој је из димњака ТЕ Тузла данима био видљив густи црни дим.

Муминовић тврди да су тада зауставили блок који је изазвао еколошку катастрофу и у наредних 12 дана извршили потребни ремонт те да је данас ситуација стабилна и задовољавајућа.

Термоелектрана Тузла укупно има три блока по 200 и 220 мегавата производње електричне енергије. Производе скоро половину електричне енергије која се испоручује купцима.

У рад је пуштена 1963. године, њени блокови припадају застарјелом систему који ће убрзо проћи процес одсумпоравања, али им то неће бити карта спаса од намета које Европска унија уводи почетком 2026. године за застарјеле производне погоне.

Увођење таксе на ЦО2 погодиће све земље Западног Балкана, посебно БиХ која 65 одсто електричне енергије производи из угља.

Значајно ће се ово одразити на све гране индустрије, али и домаћинстава јер ће производња електричне енергије постати скупља.

Пред енергетским системом наше земље изазован је период, грађани повећавају потрошњу енергије, цијена производње расте, производни погони у шестој деценији још раде.

У поређењу са Европском унијом каснимо више од три деценије у модернизацији енергетског система.

(Цапитал)