У Српској дуг по становнику 6.000 КМ, у ФБиХ 3.000 КМ

Према подацима, на крају 2024. године, Република Српска је остварила бруто домаћи производ (БДП) од 17,1 милијарду КМ, док њен јавни дуг износи 6,7 милијарди КМ. Задуженост Републике Српске износи 39,18% БДП-а.

Питање економске снаге ентитета у Босни и Херцеговини једно је од најчешћих у домаћем јавном простору. Иако се често политизира, на њега се може одговорити прилично јасно када се упореде кључни макроекономски показатељи попут БДП-а, буџета или јавног дуга.

Према подацима, на крају 2024. године, Република Српска је остварила бруто домаћи производ (БДП) од 17,1 милијарду КМ, док њен јавни дуг износи 6,7 милијарди КМ. Задуженост Републике Српске износи 39,18% БДП-а.

С друге стране, према извјештају Владе Федерације Босне и Херцеговине, ФБиХ биљежи БДП од 34,4 милијарде КМ, а укупан дуг на крају 2024. године износио је 6,872 милијарде КМ, што представља релативну задуженост од 20,51% БДП-а. То значи да Српска има скоро двоструко вишу задуженост у односу на ФБиХ.

Око 73,5% наведеног дуга односи се на спољне обавезе (5,054 милијарде КМ), док је унутрашњи дуг 1,818 милијарди КМ, већином у облику дугорочних вриједносних папира и кредита код комерцијалних банака. Највећи дио вањског дуга је уговорен с међународним финансијским институцијама, укључујући Свјетску банку, Европску инвестицијску банку и ЕБРД.

Званични подаци Министарства финансија и трезора БиХ, показују да анализа по глави становника такође показује јасну разлику. У Републици СРпској дуг по становнику износи више од 6.000 КМ, док је у ФБиХ око 3.000 КМ. Ово додатно потврђује да је Република Српска у релативном смислу двоструко задуженија од Федерације БиХ.

Висока задуженост у Републици Српској додатно се компликује кроз годишње отплате. Према подацима, 1,7 милијарди КМ кредита стиже на наплату у 2026. години, што озбиљно оптерећује буџет и угрожава ликвидност. Без нових задужења, сервисирање постојећих обавеза постаје отежано, стварајући тзв. “спиралу задуживања”.

Демографски изазови

Демографска структура Републике Српске додатно оптерећује економију, јер број пензионера износи 293.000, док број запослених радника износи 289.000. У коначници, број пензионера премашује број запослених што смањује фискални капацитет и дугорочни потенцијал раста.

С друге стране, ФБиХ је и даље стабилнија у том смислу. Федерација броји око 458. 322 пензионера, док број радника износи 545.018. Према подацима из 2025., разлика између броја запослених и пензионера у ФБиХ износила је око 81.661.

Када је о миграцијама унутар државе ријеч, ФБиХ је у 2024., примила 21.678 досељених становника, док је Република Српска забиљежила прилив од 9.919, што указује на потенцијал за демографску стабилизацију.

На основу ових показатеља, јасно је да ФБиХ тренутно има повољнију фискалну ситуацију и већу економску снагу. Нижа задуженост и већи БДП омогућавају Федерацији улагања у развој, инфраструктуру и побољшање животног стандарда.

С друге стране, Република Српска мора стратешки преиспитати своју економску политику како би изашла из замке високе задужености и осигурала одржив економски раст.

Анализа доступних података показује да ФБиХ има јачу економију од Републике Српске, али разлике у економским моделима оба ентитета доносе и специфичне изазове.

(Н1) Фото: БН