Служен парастос за 1.164 жртве усташког масакра
У Кореташима, општина Лопаре, служен је парастос за 1.164 жртве, овог и околних села, које су од 21. новембра до 8. децембра 1941. године, у планираном масакру убили припадници усташког покрета и оружане формације из околних муслиманских села.
Република Српска 07.12.2025 | 16:32
- Злочин у Кореташима само је дио мозаика зла извршеног над Србима овог краја за мање од мјесец дана. Највећи појединачни злочин догодио се 27. новембра, када је убијено 456 људи, међу којима и 104 миросавачка мученика, док је 7. и 8. децембра убијено 437 људи. Остало је забиљежено да је четворомјесечни дјечак Живан Ристић убијен са 22 убода ножем, каже организатор скупа, Милутин Тешановић.
“Посебна околност овог злочина је то што је свако треће од убијених било дијете испод 14 година, половина убијених биле су жене. Овде није било војног циља и није било ниједног војника. У усташкм извјештајима стоји да у 6 села - Миросавци, Пукиш, Бузекара, Кореташи, Мртвица и Бобетино брдо, не постоји ниједна кућа. Посебна је туга што су убијени 7. и 8. децембра сахрањени тек 22. децембра, јер овдје није било никога”, каже Тешановић.

“Желио бих само да посвједочим о животу моје баке Виде и дједа Неђе, чије су мајка и ћерка доживјеле покољ. Моја тетка Стана је убијена са свега 3 мјесеца. О томе се по завршетку другог свјетског рата чак није смјело ни причати, а бака је тајно ноћу излазила и одлазила на то мјесто, палила свијеће и кадила”, преноси причу својих предака Неђо Симеуновић из овог мјеста.
Злочин у Пукишу, када су убијена 104 Миросавачка мученика, извршила је 3. усташка сатнија, док су све остале злочине извриле комшије муслимани цивили из Челића, Кораја, Брезовог поља и Јањара.
“То је била једна врло организована и врло болесна формација, гдје су мушкарци ишли напријед и убијали све што су нашли, жене иза њих су ишле са сепетима, коњима и коњским запрегама купећи и пљачкајући, док су дјеца ишла за њима и палила куће. Ја сам то назвао “морбидни, породични злочин”, рекао је Тешановић.

Обиљежавање овог стравичног злочина над српским народом, подржала је општина Лопаре.
“Ово је први пут да се на овај начин организује помен и то је нешто најмање што можемо учинити за те људе. Истовремено, ово је за нас опомена да чинимо све да чувамо мир и развијамо нашу Републику Српску и да се боримо за боље сутра”, рекао је начелник оптине Лопаре, Радо Савић.

Становници Кореташа и околних села кажу да нису жељни никакве освете за овај злочин, већ су покренули иницијативу за изградњу нове спомен цркве, како се страхоте и патње српског народа из прошлости никада никада више не би помовиле.
(БН) Фото: БН

Коментари / 7
Оставите коментарРе за правду
07.12.2025 18:28Јел била члан предсједнишрва БиХ и предсједник РС?
ОДГОВОРИТЕРе
07.12.2025 21:25Могла је доци и љубојевицка са караном.
Ре
07.12.2025 21:25Теби то једина брига?
Ре
07.12.2025 21:55Нетребају долазити ни ОНА нити ико из Владе РС јер их Семберија и Мајевица не желе ни видјети. Они Бијељину и Лопаре не виде јер ту немогу красти.
Ре
08.12.2025 12:37Не брини доћи ће Бошњак Миле ⚜️, са хеликоптером. Чим буде имао времена...
Пељаве
08.12.2025 07:52Зао ми је тих људи али гдје су били цетници да их бране? У зимско јутро 20. фебруара 1942. године четници су напали Штаб Мајевичког народноослободилачког партизанског одреда у његовом сједишту у селу Вукосавцима, Лопаре на сјевероисточним падинама Мајевице. Четничком нападу на партизански штаб нису претходиле никакве раније борбе или сукоби партизана и четника на подручју Мајевице. Партизански штаб у Вукосавцима залагао се за сарадњу партизана и четника!!
ОДГОВОРИТЕМилутин Тешановић
08.12.2025 10:47Лупате озбиљно. И срамотно је да на костима ових жртава поново почињете идеолошке приче. Да сам као ви, могао да поставим питање: "Гдје су били партизани, да их бране?". И ако већ тражите одговор на ваше питање онда се распитајте колико је људи страдало у овоме ужасном покољу у Слијепчевићима, Трњацима, Вршанима, Магнојевићу, Драгаљевцу, Буковици или Коренити. Да се не мучите , помоћи ћу вам. "Није страдао ни један једини цивил у тим мјестима". Али су зато управо ова мјеста ужасно страдала 1944. године када није било ЈВУО у тим мјестима него су их "бранили" партизани. Дакле, те идеолошке памфлете Стеве Поповића, Радивоја Ковачевића и разних Ираца, Шпанаца, Курјака и Маја, оставите за неко друго мјесто и за неку другу прилику а не на парастосу невиних цивилних жтртава, као што су то радили ти ваши идеолошки миљеници.