Кнежево: Мјештани Корићана сложно бојкотовали изборе

У селу Доњи Корићани, надомак Кнежева, живи педесетак мјештана.

Због непроходности путева на дан одржавања пријевремених избора за предсједника Републике Српске, није могло бити отворено бирачко мјесто. Недјељу дана касније заказани су поновљени избори.

Међутим, ниједан мјештанин на њих није изашао. Била је то њихова заједничка одлука. Уједињени поручују: доста им је празних обећања.

Но, док одрасли протестују тишином, један дјечак сваки дан посјећује бирачко мјесто, "ОШ Петар Кочић", преноси Еуронеwс.

На преко 1.000 метара надморске висине, на обронцима Влашића, малобројни мјештани су рекли доста политичарима. Сви до једног бојкотовали су недјељне поновљене изборе за предсједника Републике Српске. Ни власт ни опозиција нису добили нити један глас.

Бирачко мјесто у селу Доњи Корићани тако је остало пусто. Била је то заједничка одлука уједињених мјештана, незадовољних због често непроходних путева.

"Сви су једноставно рекли, нећеш ти, нећу ја, нећемо нико, неће нико", препричава Милорад Славнић, мјештанин.

И тако је и било.

Из револта према локалним властима, нико од 50 мјештана села Доњи Корићани на обронцима Влашића није желио изаћи на пријевремене изборе.

Тишина је тај дан у Корићанима била гласнија од било ког политичког слогана. Само седам дана раније, због снијега бирачко мјесто уопште није отворено, а бојкот на поновљеним објашњавају:

"Нас овдје лично ни опозиција ни позиција не занима ко је на власти и шта је на власти. Тражимо достојан живот човјека 21. вијека, воду, струју, чист пут. Дешава нам се да струје нема по 4, 5 дана, некада и више. Немамо јавног превоза, до амбуланте, до првог маркета има 12 км", каже Недо Славнић, мјештанин.

У селу које нема стабилну струју, воду, ни нормалан пут, мјештани живе од сточарства и пољопривреде. Кажу, не траже много. Само основне услове за живот како би могли остати у свом завичају.

"Знали смо по 500.000 литара млијека просипати, немамо куд са њим. Значи, све је опет до пута. До пута, значи то је један од највећих проблема? Највећи проблем је овдје неодржавање путева и чишћење", поручује Милорад Славнић, мјештанин.

Зграда у којој се тог дана није чуо глас бирача, радним данима чује се само један, глас осмогодишњег дјечака. Никола је једини ученик у селу. Свако јутро долази сам. На вратима школе дочека га учитељица из сусједног села, која се током зиме, каже, тешко пробија кроз снијег и лош пут.

"Не бих волио да одем из села, мени је овдје лијепо. Остаћу овдје и када порастем", прича нам Никола.

Даље додаје да му ништа тешко није радити, те да би, када порасте, желио да буде полицајац.

Многи су Корићане већ напустили у потрази за бољим животом. Они који су остали кажу да се њихов крај на обронцима Влашића неправедно заборавља. Осмијех једног дјечака још увијек чува наду да Корићани неће остати само тачка на карти, нити број бирачког мјеста на изборима.

(Еуронеwс) Фото: Сцхреенсхот/yоутубе