Додикова апелација је понижавање НС Републике Српске

Највећа иронија кривичног поступка вођеног против Милорада Додика због Шмитовог кривичног дјела је што ће се у будућности тврдити да се Додик у том поступку наводно борио и жртвовао за интересе Републике Српске. Међутим, стварност је све супротно од тога, што доказује и оно што су Додик и његов правни тим написали у апелацији изјављеној Уставном суду БиХ против пресуде Суда БиХ којом је Додик за Шмитово кривично дјело осуђен на казну затвора од једне године и шест година забране обављања функције предсједника Републике.

Пише: Др Милан Благојевић

А осуђен је јер је, након Шмитове забране да то учини, Додик потписао указе о проглашењу два закона Народне скупштине, чиме је,  вријеме је то показало, нарочито својим захтјевом за доношење Закона о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ Додик омогућио Кристијану Шмиту да наметне као кривично дјело неизвршење одлука високог представника.

Дакле, један је Закон о измјенама Закона о објављивању прописа у Службеном гласнику Републике Српске, а други је већ споменути Закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ на територији Републике Српске.

Те законе Народна скупштина је донијела на захтјев Додика, на сједници одржаној 27.6.2023. године, а Кристијан Шмит их је поништио убрзо затим, почетком јула те године, и наметнуо забрану да се доноси указ о њиховом проглашењу.

Након што га је осудио Суд БиХ, Додик и његов правни тим изјављују апелацију Уставном суду БиХ чији садржај, доступан у одлуци тог суда број АП-3722/25 од 4.11.2025. године, говори да је Додик ишао толико далеко у борби за себе, а не за Републику Српску, да је о наведена два закона Народне скупштине у својој апелацији тврдио следеће, што је записано у ставу 66. наведене одлуке Уставног суда БиХ:

"66. ...апелант истиче и да се радило о дјелу малог значаја и/или неподобном покушају. У вези с тим, апелант истиче да спорни укази нису самостални правни акти и у вези су са законима које је високи представник поништио".

Овиме Додик у апелацији признаје да је Шмит поништио наведена два закона Народне скупштине, усљед чега је и Народна скупштина недавно, пост фестум, 18.10. ове године, дакле прије одлучивања о Додиковој апелацији у Уставном суду БиХ, донијела Закон којим је и она практично поништила свој Закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ, што је већ учинио Шмит, а не Уставни суд БиХ, у јулу 2023. године. И тиме су што Народна скупштина, што Додик, признали Кристијана Шмита, ма колико они обмањивали народ у супротно.

Навевши у апелацији да су његови укази "у вези са законима које је високи представник претходно поништио", Додик у апелацији одмах затим додаје и ово, а преноси Уставни суд БиХ:

"Ако нема закона, онда указ губи правни смисао свог постојања, како то тврди апелант. У прилог наведеном апелант истиче ДА СУ СЕ СВИ ПРАВНИ СУБЈЕКТИ У РС ПРЕМА ТИМ ПОНИШТЕНИМ ЗАКОНИМА ПОНАШАЛИ КАО ДА НЕ ПОСТОЈЕ. Такође је наведено и да спорне указе НИКО НИЈЕ НИ ПОКУШАО ПРИМИЈЕНИТИ, НИТИ СУ ОНИ У РЕАЛНОМ ЖИВОТУ ПРОУЗРОКОВАЛИ ИКАКВЕ ПОСЉЕДИЦЕ...

Опреза ради, апелант је истакао и да описана природа спорних указа својом суштином представља и неподобан покушај у смислу члана 27. КЗ БиХ, ЈЕР СЕ РАДИ О ЗАКОНИМА КОЈИ ПРАВНО НЕ ПОСТОЈЕ".

Из наведених цитата може се поуздано закључити и рећи како и они неумољиво доказују стварно лице Милорада Додика, које говори да се Додик не бори против ОХР-а, нити за Републику Српску, већ за себе.

Јер, да се Додик којим случајем заиста бори против ОХР-а и за Републику Српску, онда никако не би износио тврдње којима, да би себе извукао по било коју цијену, омаловажава Народну скупштину, тврдећи између осталог у апелацији "да су се сви правни субјекти у Републике Српске (дакле и сам Додик) према тим (од Шмита) поништеним законима понашали као да не постоје" и да се Додик у свему томе само мало шалио па да "описана природа (његових) спорних указа представља неподобан покушај јер се ради о законима који правно не постоје".

Онај ко се истински бори против ОХР-а и за Републику Српску не би ово радио, већ би одлучно и непоколебљиво истрајавао, па и у апелацији, само на истини да нит' је Шмит високи представник нити, све и да јесте, има право да намеће своју вољу као закон у БиХ као држави чланици УН.

Но, Додик је и овај пут показао своју праву ћуд, која је све супротно од тога, при чему његова апелација доказује и истинитост изреке да страх човјеку образ каља често.

Др Милан Благојевић