ДW: Њемачки научници открили антитијело против ХИВ-а

Научници у Келну открили су ново антитело против ХИВ-а, које је у лабораторијским условима показало способност спречавања инфекције и неутралисања вируса.

Истраживачки тим који предводи директор Института за вирологију Флоријан Клајн проучио је узорке крви 32 особе заражене ХИВ-ом, које су самостално, односно без терапије развиле снажан и широко делотворан имунолошки одговор кроз антитела против вируса, пише Дојче веле.

Како се наводи, научници су у лабораторији тестирали више од 800 различитих антитела из тих узорака, испитујући њихову способност неутралисања ХИВ вируса, а једно од њих, под ознаком 04_А06 се посебно истакло.

То антитело блокира место помоћу којег се вирус веже за станице домаћина током инфекције и на тај начин спречава улазак ХИВ вируса у станице. 

Када вирус уђе у станицу, он преузима њене функције и користи их за властито умножавање, чиме дугорочно слаби имунолошки систем.

Додаје се да се план за производњу антитела налази у људском имунолошком систему, у Б-лимфоцитима, који, када дођу у контакт с патогенима сазревају у плазма станице које производе велике количине антитела, а међу њима и 04_А06. 

Истраживачи су дешифровали генетски план за његово стварање и успели да га репродукују.

"Значи, више није потребно узимати крв од пацијената, већ тај генетски план може да се убаци у другу станицу и да јој нареди да производи тај протеин, односно то антитело", рекао је Клајн.

ДW даље наводи да је, у експериментима на мишевима који су носили компоненте људског имунолошког система и који су били заражени ХИВ-ом, антитело 04_А06 успело потпуно да неутралише већину ХИВ вируса. 

Истраживачи су спровели тестове на око 340 различитих варијанти ХИВ-а, укључујући и оне које су већ биле отпорне на друга антитела. 

"Вируси су врло разнолики, и то је разлог зашто је тако тешко да се ХИВ лечи, јер постоји велика генетска разноликост међу вирусима", рекао је Клајн и додао да је новооткривено антитело успело да неутралише 98 одсто тестираних варијанти.

Према његовим речима 04_А06 би могао да помогне људима који су већ заражени ХИВ-ом, јер вирусу онемогућава приступ станици.

"Веже се за рецептор вируса, блокира га и тако спречава да зарази циљну станицу. Осим тога, вируси који су означени антителима лакше се препознају и уништавају од стране имунолошког система. Ово би антитело могло  да се користи и превентивно, како би се спречила ХИВ инфекција - ако антитело већ постоји у телу, вирус који уђе био би одмах заустављен пре него што успе да зарази станицу", рекао је он.

ДW наводи и да би ново антитело могло да делује као тзв. пасивна имунизација, за разлику од активне имунизације која подразумева вакцину која омогућава телу да само производи антитела, али та сада таква вакцина не постоји.

Појашњава се да постоје истраживања са мРНА вакцином, која би требало да подстакне имунолошки систем да реагује на одређени протеин из овојнице ХИВ вируса, али овај приступ је до сада тестиран само на једној варијанти вируса.

Тренутно, различити лекови у облику таблета или инекција се користе за профилаксу против ХИВ инфекција, и то са великим успехом, али таблете најчешће морају да се узимају свакодневно. 

Идеја иза профилаксе антителима попут 04_А06, објашњава Клајн јесте да може да се избегне свакодневно узимање таблета, јер би постојала вероватноћа већа од 90 одсто да се инфекција спречи.

"Профилакса антителима узимала би се отприлике сваких шест месеци", рекао је Клајн.

Директорка Института за медицинску вирологију Универзитета у Цириху Александра Тркола каже да су до сада већ откривена и друга антитела широког деловања против ХИВ-а, али да је 04_А06 дефинитивно изузетно снажан представник те групације.

"Теоретски, 04_А06 сам постиже ефикасност која се иначе достиже само комбинацијом више антитела", рекла је она.

Шеф Одељења за инфектологију на Универзитетској клиници "Рехтс дер Исар" у Минхену Криштоф Шпинер сматра да би могло да прође доста времена до развоја стварног лека на основу 04_А06 и додаје да су резултати из Келна за сада само лабораторијски подаци, због чега ефикасност не може директно да се пренесе на стварне животне услове.

"Потребне су даље студије о дозирању, безбедности и ефикасности антитела", рекао је он.

Од 1981. године, када је болест постала позната, АИДС је однео 44 милиона живота широм света и сматра се једном од најтежих епидемија у историји човечанства.

Иако је број смртних случајева с временом опао захваљујући едукацији и превентивним мерама, људи и даље умиру од последица ове болести, а само у 2024. години, од АИДС-а је у свету умрло око 630.000 људи. 

Светски Дан борбе против сиде обележава се сваког 1. децембра од 1988. године.

(Тањуг) Фото: АП