Породица одлучила: Мозак глумца биће дониран науци

Породица Бруса Вилиса (69) је објавила да ће након смрти глумца донирати његов мозак у научне сврхе, са циљем проучавања фронтотемпоралне деменције, од које глумац болује.

Ову одлуку потврдила је Вилисова супруга Емом Хеминг Вилис (47), пише портал Марка.

Славном холивудском глумцу у фебруару 2022. године дијагностикована је фронтотемпорална деменција. Годину дана прије тога откривено је да има афазију - поремећај говора. Због болести је одустао од глуме и потпуно се повукао из јавности.

Данас глумац, најпознатији по филмовима „Умри мушки” и „Пети елемент”, вријеме проводи уз своју породицу, која често на друштвеним мрежама објављује постове о његовом здравственом стању.

Брусова супруга је у својој новој књизи „Неочекивано путовање” открила да је породица донијела одлуку да донира његов мозак након глумчеве смрти, са надом да ће стручњацима омогућити да детаљније проуче ову неизљечиву болест.

Брус са супругом Емом има двије кћери, Мејбел (13) и Евелин (11), а из брака са глумицом Деми Мур (63) има три ћерке: Румер (37), Скаут (34) и Талулу (32). 

Одговарајући на питања пратилаца на Инстаграму, Вилисова ћерка Румер је отворено говорила о напретку болести са којом се њен отац бори већ неколико година. Потврдила је да се глумчево стање погоршава и да су тренуци када је препознаје све рјеђи.

- Толико сам захвална што могу да га загрлим, без обзира да ли ме препознаје или не. И даље осјећам да он добија љубав коју му пружам, а понекад ухватим и ту малу искру која ме подсјећа на њега - написала је Румер.

Од чега болује Брус Вилис
Фронтотемпорална деменција је болест која постепено утиче на говор, понашање и личност.

Спада у групу ријетких, али изузетно тешких неуродегенеративних болести које погађају дијелове мозга задужене за личност, емоционалну контролу, понашање и језик. Како се ове регије — фронтални (чеони) и темпорални (слепоочни) режањ — постепено оштећују, болест полако, али упорно мијења начин на који човјек говори, реагује, осјећа и комуницира са свијетом.

За разлику од Алцхајмерове болести, која се најчешће јавља у позним годинама живота, фронтотемпорална деменција се може јавити много раније, често већ између 40. и 65. године. Управо то је чини посебно разарајућом: јавља се у добу када је човјек најактивнији, како породично тако и професионално.

Један од првих знакова болести је све већа тешкоћа у изражавању. Неке особе губе способност да формирају реченице, другима се сужава рјечник, говор постаје спор, неповезан или граматички необичан. Постоје и облици у којима човјек савршено разумије шта жели да каже, али не може да пронађе праве ријечи, што води у фрустрацију и повлачење у себе.

Према писањима страних медија, управо то је био разлог због којег се Брус Вилис повукао из јавности и престао да глуми.

Промјене у понашању

Фронтални режањ мозга контролише наше импулсе, емпатију, моралне процјене и друштвено прихватљиво понашање. Када овај дио мозга почне да пропада, јављају се дубоке промјене личности.

Човјек почиње да дјелује равнодушно, грубо или чак друштвено „необично“. Уобичајени су губитак такта, импулсивност, ризично понашање, одсуство контроле или потпуни губитак интересовања за ствари које су некада значиле.

Због ових симптома овај облик деменције се понекад погрешно дијагностикује као депресија, криза средњих година или чак проблем у браку.

Како болест напредује, нестају слојеви личности који човјека чине јединственим. Може доћи до апатије, слабљења мотивације, али и до појаве ритуалних, непримјерених или понављајућих радњи. Поједини пацијенти развијају необичне навике у исхрани или губе способност да контролишу жеље и пориве.

Шта се дешава у мозгу?

Најчешће се у можданим ћелијама стварају абнормални протеини, који почињу да ометају њихов рад и на крају их уништавају. Како неурони у фронталним и темпоралним регијама пропадају, ове области се буквално смањују, што доводи до целокупног губитка функција које контролишу.

Тренутно не постоји лијек који зауставља овај процес. Лијечење је усмјерено на ублажавање симптома и подршку пацијенту и породици, која често носи највећи терет болести.

Овај облик деменције је и даље једна од најмање истражених деменција, па би ова донација могла да буде од великог значаја за идентификацију промјена у мозгу, као што су абнормални протеини, мутације и структурне промјене које је иначе немогуће открити за живота.

(Агенције)  Фото: Тањуг/АП