Легију поново повезују с убиством чувене новинарке

Милорад Улемек Легија поново се помиње у случају убиства британске новинарке Џил Дандо.

Анализа стотина страна полицијских досијеа и судских списа показује да се међу доказима налазе три сета "приоритетних трагова" који и даље нису идентификовани 26 година након убиства Џил Дандо.

Неидентификовани отисци прстију пронађени на вратима и мистериозни отисак ципеле налазе се међу форензичким траговима који би могли да реше случај, сазнаје Миррор.

Чувају се у 223 кутије доказа у складишту Метрополитен полиције, од којих свака садржи око 1.000 страница докумената, фотографија и предмета. Све долази након што је Метрополитен полиција саопштила да испитује истрагу коју је спровео Миррор, а која наводно повезује Улемека са убиством Дандове из априла 1999.

Детективи проучавају новооткривену фотографију убице који носи необичну кравату која изгледа као да се поклапа са оном коју је носио мушкарац снимљен ЦЦТВ камером након што је водитељка емисије "Цримеwатцх" упуцана. Верује се да се Улемеков ДНК и отисци прстију налазе код српских власти, али се сматра да тренутно нису доступни британској полицији, пише Миррор.

Дандо (37) је била нападнута с леђа док је покушавала да отвори улазна врата, оборена је на тло и убијена једним метком у леву слепоочницу испаљеним из непосредне близине. Два неидентификована отиска прстију пронађена су на спољашњој страни њених белих, сјајно офарбаних врата, која су однели форензичари.

Пронађени су на месту које је било "у складу" са положајем некога ко улази или излази из куће, али полиција није искључила могућност да их је оставио убица, показују документи.

Мирророва анализа стотина страна полицијских досијеа и судских списа открива да се међу доказима налазе три сета "приоритетних трагова" који и даље нису идентификовани. Један допис за управни одбор Метрополитен полиције више од годину дана након убиства, датиран 9. маја 2000, наводи да покушаји да се утврди коме припадају нису успели.

Други сет били су отисци длана и прстију на семафору на крају улице у Фуламу, на југозападу Лондона, у којој је живела Џил Дандо. Оставио их је мушкарац који је трчећи зграбио семафор док је падао након што је истрчао пред аутомобил у покрету у време убиства, око 11.38 часова у понедељак 26. априла 1999.

Полиција их је узела након што им је шетач паса Кен Вилијамс рекао да је видео атлетски грађеног осумњиченог како се одбија од хаубе возила.

Кен је управо уплатио тикет и чекао на пешачком прелазу са својим црним лабрадором када се човек појавио око 300 метара од места где је Џил Дандо лежала мртва испред своје куће у Гоуан авенији.

Дугогодишњи читалац Миррора рекао је у априлу: "Помислио сам да је то човек који ју је убио јер је долазио из Гоуан авеније. Зашто би иначе претрчавао улицу док се саобраћај кретао? Мислио сам да је лудо." На питање да ли је сигуран да је то био убица, Кен, сада 83-годишњак, рекао је: "Да, дефинитивно."

Полицијски списи показују да је експерт за отиске прстију Џон Грифин у изјави навео да је пронашао "трагове у прљавштини" на семафору пет дана након убиства. Девет месеци касније вратио се да надгледа уклањање семафора и организовао да се исече његов део.

Отисци су били на висини од око метар и по изнад тла, окренути према путу и усмерени улево ка станици метроа, у смеру у коме је човек бежао, показују полицијски списи.

У засебном документу од 21. марта 2000, меморандум који је послао један виши полицијски службеник детективу-инспектору Брајану Муру наводи да отисци и даље нису идентификовани. Полицијски извор прошле године потврдио је да је то и даље случај.

Трећи сет неидентификованих отисака узет је са дела гвоздене ограде у Бишопс парку, око пола километра од Џилиног дома, где је мушкарац виђен како се спушта ка реци. Била је то тачка на обали Темзе где степенице воде до воде.

Управо на том месту школски домар рекао је полицији да је видео белца у плавој јакни како се спушта ка реци око 11.50 часова, отприлике 13 минута након што је Џил упуцана.

Сведок је контактирао полицију неколико сати касније када је схватио да је плима била висока и да је можда видео нешто важно. У изјави полицији рекао је да је испрва мислио да човек намерава да хода обалом која се појављује када је осека.

Али домар, који је возио бицикл, касније је схватио да је плима била у порасту. Рекао је: "Било је веома чудно што се човек попео преко ограде јер је река вероватно прекривала већину степеника, тако да не би било ничега да се види."

Ниједан од приоритетних трагова са три локације није се поклапао са Беријем Џорџом, човеком који је погрешно осуђен за убиство, откривају документи. Још један доказ који није искључен као могући траг убице јесте неидентификовани отисак ципеле пронађен поред тела Џил.

На стази ка кући Џилл пронађени су отисци обуће три особе. Два су припадала болничарима који су покушали да је спасу. Али у изјави форензичара Метрополитен полиције Џона Биркета из јуна 2000. наводи се да трећи отисак не припада никоме за кога је познато да је био у кући.

Био је начињен веома мокром ципелицом или чизмом, навео је Биркет. Тог јутра у Фуламу је било повремених пљускова. Марка обуће није могла бити идентификована. Научник је написао: "Не могу да кажем када је овај траг настао, али је могао бити присутан неколико дана." Додао је да се ниједан комад обуће Берија Џорџа није поклапао са отисцима.

ДНК анализа могла би такође да се уради на узорцима сакупљеним са Џилине одеће, главе и косе како би се упоредили са новим осумњиченим који нису у британским базама података. Верује се да је убица зграбио њену десну руку и повукао је на тло пре него што је левом руком прислонио пиштољ уз њену главу, тик иза уха.

Форензичарка Анђела Галоп, чији је тим решио убиство Стивена Лоренса, добила је задатак да преиспита убиство Џил Дандо 2009. у оквиру своје форензичке фирме ЛГЦ.

Четири године касније завршни извештај је навео: "Дали смо неколико предлога о одређеним аспектима које би било корисно додатно испитати, посебно уз напредак у научним методама и технологији." Редиговани извештај не прецизира на шта се мислило.

Милорад Улемек Легија је осуђен за убиства бившег председника Србије Ивана Стамболића 2000. и првог демократски изабраног премијера Србије Зорана Ђинђића 2003. године. Налази се на одслужењу 40-годишње затворске казне.

(Телеграф.рс)  Фото: Сцхреенсхот/yоутубе