ТИ БиХ позива ЦИК да испита сумње на изборне преваре

Транспаренцy Интернатионал у Босни и Херцеговини (ТИ БиХ) позива Централну изборну комисију да испита сумње на изборне преваре на пријевременим изборима у Републици Српској, с обзиром на то да подаци са великог броја бирачких мјеста бацају сумњу на интегритет цијелог изборног процеса.

ТИ БиХ подсјећа да је бројним судским пресудама у БиХ посљедњих година утврђена масовна појава крађе идентитета и дописивања гласова бирача који не излазе на изборе, а исте појаве забиљежене су и на сам дан избора. о чему су поједини бирачи и јавно свједочили.  

Због мале разлике међу кандидатима и једног броја бирачких мјеста која су пријавила неприродно високу излазност у односу на просјек, ствара се сумња да су неправилности могле утицати на резултат, јер гласови са свега 40 спорних бирачких бирачких мјеста  праве разлику од преко 8.500 гласова. Ова мјеста се махом налазе у Добоју, Лакташима и Зворнику и пријавила су далеко већу излазност од просјечне,  а у неким случајевима и преко 80 или 90 одсто.  

На већини тих бирачких мјеста кандидат владајуће коалиције освојио је преко 80% гласова, а у неким случајевима и преко 97%. Посебно се овдје истичу бирачка мјеста Добој – Опсине, гдје је излазност преко 90%, те Добој – Мајевац са 80%, гдје је у оба случаја кандидат опозиције освојио само по 5 гласова. 

На 9 од 40 спорних миеста је пријављена толика излазност да би по томе током цијелог изборног дана од 12 сати на сваких минут требало да је гласао један гласач, у шта је тешко повјеровати. Због тога је ТИ БиХ затражио од ЦИК-а податке о излазности до 11 и 15 часова са тих бирачких мјеста, гдје би просјечно вријеме у неким интервалима требало бити и мање, а управо је ово био основ за поништавање избора у Добоју 2020. године.  

У одлуци ЦИК-а из 2020. године наводи се да је тада пријављена излазност на појединим бирачким мјестима у појединим интервалима била толика да је сваких 50 секунди гласао један гласач, а накнадним графолошким вјештачењем потписа утврђено је кривотворење између 10-20 одсто потписа. Судским поступцима који су након тога вођени против чланова бирачких одбора утврђена је масовна појава крађе гласова бирача који живе у иностранству и особа које су преминуле, а нису избрисане из бирачког списка. 

На појединим бирачким мјестима са ове листе сама излазност је нешто мања, али је између два изборна циклуса дошло до драстичног повећања броја бирача (ДОБОЈ – ОШ ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ 2Б 382 бирача више, ЗВОРНИК – КАРАКАЈ Д 137 више, ЗВОРНИК – СНАГОВО 72 више). 

ТИ БиХ је и раније упозоравао да неажурни бирачки спискови у БиХ које састављају надлежни МУП-ови остављају огроман простор за ове врсте изборних манипулација. Које су размјере тога најбоље свједочи пресуда за изборну крађу у мјесту Клиса код Зворника на изборима 2022. године.

Тада је пријављено је да је од 230 бирача на том мјесту на изборе изашло 197 (85.65%), од којих је 103 гласало за Милорада Додика, за Сенада Братића 62 а остали за друге кандидате. 

Суд БиХ накнадно је осудио три члана бирачког одбора на условне затворске казне “јер су потписали умјесто већег броја бирача и фалсивикофани изборни резултат”. Тај спорни резултат на овом бирачком мјесту никада није поништен, а о простору који је остављен за манипулацију резултатима избора довољно говори податак да је у недјељу на ово бирачко мјесто изашло свега 12 бирача умјесто 190 колико је приказано на прошлим изборима. 

У овој, као и у ранијим пресудама за Добој, Нови Град, Брчко итд., судови у БиХ су утврдили да постоји масовна злоупотреба идентитета бирача који живе у иностранству, а такве појаве по информацијама ТИ БиХ пријављене су и на овим изборима.

У Лакташима се појавило свједочење грађанке која је пријавила да је неко гласао умјесто ње и чланова њене породице који живе у иностранству, а сличан случај пријављен је и у Добоју.  

Сумње на регуларност избора 

Осим поменутих 40 бирачких миеста која су наведена као показатељ да евентуалне неправилности могу утицати на исход избора за предсједника Републике Српске, треба истаћи и да изборна форензика укупних резултата отвара додатне сумње. 

Подаци са свих бирачких мјеста показују да се разлика између два кандидата неуобичајено повећава са растом излазности. Ако се над званичним подацима уради тзв. дескриптивна анализа дистрибуције гласова што је стандардни и међународно признат алат у статистичкој изборној форензици, евидентно је нагло повећање разлике у гласовима при великој излазности.

Разлика се креће линеарно до просјечног нивоа излазности, а удио гласова кандидата СНСД-а неуобичајено убрзава при тренду високе излазности на једном броју бирачких мјеста са екстремним вриједностима које су статистички мало вјероватне.  

Дистрибуција гласова по бирачким мјестима сходно излазности са трендовима разлике између два кандидата.

Дистрибуција гласова и тренд разлике између кандидата на бирачким мјестима са излазношћу на нивоу или испод просјечне (37%)

Дистрибуција гласова и тренд разлике између кандидата на бирачким мјестима са излазношћу на нивоу или изнад просјечне (37%)

Разлика није у складу с очекиваним статистичким обрасцима и указује на присуство неуобичајених одскакања која се не могу објаснити природном варијацијом бирачког тијела. С обзиром на природу дистрибуције гласова, овакви екстремни трендови захтијевају даљу истрагу како би се утврдило да ли постоји манипулација или други фактори који нарушавају регуларност избора. Треба напоменути да је ова иста појава утврђена бројним студијама у земљама са озбиљно нарушеним интегритетом изборног процеса. 

Кандидат опозиције, према овим подацима, има предност на свим бирачким мјестима која су пријавила излазност до 53 одсто док кандидат СНСД-а прави разлику од 10.000 гласова на мањем проценту бирачких мјестима која су пријавила далеко већу излазност. 

Такође, подаци показује неуобичајен тренд раста броја неважећих гласова у Добоју, Зворнику и Лакташима у односу на укупан број гласова у тим градовима, наведено у саопштењу ТИ, објављеном на порталу <стронг>Транспарентно.ба.