Глобални конфликти свијет коштају преко 19 трилиона долара

Прошле године, економски утицај насиља достигао је 19,1 трилиона долара, или 717 милијарди долара више него претходне године.

До тога је дошло док су смртни случајеви у сукобима достигли највиши ниво у посљедњих 25 година, а ратови се наставили у Украјини и Гази. Као одговор на појачане геополитичке тензије, европске државе убризгале су милијарде у одбрамбену потрошњу. Чак и Јапан планира да удвостручи своју одбрамбену потрошњу на 2% БДП-а.

Ова графика приказује глобалну цијену сукоба у 2024. години, засновану на анализи Института за економију и мир.

У наставку приказујемо економски утицај насиља широм свијета, с подацима који укључују директне и индиректне трошкове:

Укупно — 19,1 трилион долара — 717 милијарди долара

У 2024. години, војна потрошња порасла је за 540 милијарди долара и достигла 9 трилиона долара.

Укупно, 84 државе повећале су потрошњу на војску као удио у БДП-у, при чему су Норвешка, Данска и Бангладеш забиљежили највеће скокове. Војна потрошња САД износила је 949 милијарди долара, док је Кина слиједила са 450 милијарди долара, у међународним доларима.

Као други највиши трошак, потрошња на унутрашњу безбједност достигла је 5,7 трилиона долара. Ово укључује трошкове повезане с полицијским структурама и правосудним системом.

У међувремену, губици БДП-а изазвани сукобима порасли су за 44% у 2024. години и достигли 462 милијарде долара. У поређењу с 2008. годином, губици БДП-а више су него учетворостручени, док је цијена смртних случајева у сукобима пратила сличан тренд.

Поред тога, трошкови избјеглица и интерно расељених лица (ИДПс) имали су економски терет од 343 милијарде долара. Данас је 122 милиона људи широм свијета присилно расељено, што је више него удвостручено у односу на 2008. годину.

(Банкар.ме) Фото: Илустрација/ АП