Борци одбранили Српску, а данас су на отпаду отаџбине

Тридесет година након потписивања Дејтонског споразума чиме је завршен рат у БиХ демобилисани борци су занемарени, а велики број њих је на ивици егзистенције. Власт ипак тврди да се о борачкој категорији води рачуна максимално колико је могуће, а из уста министра Егића недавно се чуло да се од борачких примања може пристојно живјети. Истински борци данас огорчено констатују да су у рату гинули најбољи да би у миру владали најгори?!

Однос актуелне власти према борачкој категорији је сраман, а они истински борци који су рат провели на бранику отаџбине данас су на отпаду отаџбине, каже Драган Кукурић, предсједник требињског одбора Удружења ветерана одбрамбено – отаџбинског рата. 

"Ни у најружнијим сновима нисмо могли да ће бити оваква ситуација каква тренутна јесте, да ће борци толико маргинализовани бити, малтене на отпаду отаџбине, умјесто као што су некада били на бранику. Нек‘ се ова власт стиди својих поступака, поједина господа која говоре да се може живјети од борачког додатка волио бих да дочекају да од толико новаца живе мјесечно", каже Драган Кукурић, предсједник ВООР Требиње.

Србо Шкеро, демобилисани борац ВРС каже да садашња Република Српска која је огрезла у криминал владајућих није оно за шта су се борили. Тренутни списак демобилисаних бораца броји 194 хиљаде што је вишеструко увећана бројка па је неопходно извршити ревизију овог списка, додаје Шкеро.

"Једва смо дочекали тај крај рата и кад ви послије 30 година видите систем власти шта је направио од бораца и шта је направио од државе. Све се мора радити ревизија у којој ми требамо да учествујемо у комисијама да се не би радиле малверзације као што су се до сада радиле и то нас највише боли. Нас је у Требињској бригади било највише 4-4 и по хиљаде, а сад по неким списковима има 11 хиљада. Све је покрадено, од Требиња до Новог града, политичари који су постали милионери и милијардери, одакле им толики новац?! Неко мора одговарати за пљачку РС, за то се ми нисмо борили!", огорчен је Шкеро.

Да су борци данас на друштвеним маргинама свједочи и велики број бораца који су на ивици егзистенције. Таква је и животна прича Драгана Хрњеза који је са 18 година отишао у рат, а данас живи од 170 КМ борачког додатка и 120 КМ, колико му остаје од минималне пензије оптерећене кредитима.

"Ја сам читав живот ево откад се завршио рат до дана данашњег стално у кредитима. Имам пензије 120 КМ примим на руке, остало у кредит све. Борац прве категорије има највише 170 КМ. Са 170 КМ данас човјек може да живи два пуна дана. И сам сам у таквој ситуацији да не можемо крај с крајем, а не да причамо о лијечењу које нам је потребно јер ми смо сви из рата изашли болесни. Имам страшних здравствених проблема, једва се крећем, једва сам покретан. Ми смо за ову државу све дали, а ова држава ништа за нас учинила није!", каже Драган Хрњез, демобилисани борац ВРС, корисник инвалидске пензије оптерећене кредитима и самохрани отац.

Док животне приче бораца свједоче о изузетно лошем стању у којем се данас налази ова категорија, владајући упорно причају бајке у којима су борци равноправни чланови друштва и категорија којој се посвећује максимална пажња, а како свака бајка има срећан крај, ова бајка могла би завршити ријечима Данијела Егића, министра рада и борачко – инвалидске заштите Владе РС.

"Ова Република Српска је дала максимум и мислим да је то довољно за један пристојан живот", остаће упамћено да је министар бораца у Влади Републике Српске Данијел Егић рекао о положају демобилисаних бораца када се недавно обиљежевала Митровданска битка у Невесињу.

(БН) Фото: БН/ГБО Требиње