СНСД-ова власт заробила институције и разорила привреду

Данас се навршила 30. годишњица Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, познатијег као Дејтонски мировни споразум. Парафиран је 21. новембра 1995. године у граду Дејтон у америчкој држави Охајо и означио је крај рата у Босни и Херцеговини. Шта је он донио Босни и Херцеговини, а шта Републици Српској? Да ли су политичари више поштовали дух Дејтона или им је на првом мјесту био лични интерес? И колико су добре или опасне идеје о његовом распакивању?

 Три деценије од потписивања Дејтонског споразума, Република Српска данас ни близу онога што се очекивало давне 1995. године – када је рат заустављен. Умјесто стабилности, напетост и неизвјесност, јавна предузећа у очајном стању, многа у горем него у ратном периоду.

На власти званичници који сада на сто стављају и природна богатства Републике Српске, која су некада била светиња у коју се не дира.

"Република Српска годинама плива у немирним међународним водама под санкцијама и ограничењима и притисцима, али је највише угрожена услијед бахатости и политичке искључивости њених политичких лидера који понижавају и ниподаштавају њене највише институције власти као и што услијед нестручности урушавају и оно мало привреде и природних ресурса који су преостали", сматра дипломата и публициста Бранко Т. Нешковић.

"Земља иако је имала једну велику наду иако се јако пуно међународне подршке и новца слило у земљу, данас спадамо у једну од најсиромашнијих земаља у Европи и то је она страшна ствар. Друга страшна ствар која се десила је одлазак становништва из БиХ, ако ћемо гледати само простор Републике Српске, од завршетка рата до данас рачуна се и процјењују демографи да смо изгубили половину становништва", смара политиколог Тања Топић.

Након потписивања споразума у Бањалуци се славило, док је на Палама, ратној престоници Републике Српске преовладавало жаљење, међутим на крају сви су га прихватили.

Политички представници у БиХ, као и власт у Републици Српској, такође је Дејтон тумачила по потреби односно како њима одговара. Тако су правили заокрете од сецесионистичких прича и негирања институција БиХ, до прихватања истих и недавног повлачења свих закона који су били против Босне и Херцеговине.

"Нажалост сви учесници у БиХ нису истински прихватили Дејтон и свако с једне стране покушава да превари оног другог. Једни би да постоји БиХ без ентитета, други би да постоји независна Република Српска, а трећи да формирају трећи ентитет. Свако свакога овдје лаже и зато и мамо ту једну нестабилност умјесто да искрено прихватимо правила и онда се почнемо понашати како се земље сличне нама као Белгија понаша", каже бивши члан Предсједништва БиХ Младен Иванић.

Готово да није било године, а о изборним годинама да и не причамо, а да неко прије свега из врха ХДЗ-а БиХ и СНСД-а није потезао питање распакивања Дејтона и успостављање трећег хрватског ентитета – без размишљања о томе да ли би то могло да угрози Републику Српску и изазове ново крвопролиће?

"Република Српска мора бити строго против распакивања Дејтона, нама то не одговара. Република Српска има практично државу у држави гдје одлучујемо сами о себи. Имамо добре заштитне механизме приликом гласања и нема никаквог сценарија распакивања Дејтона који за нас може бити позитиван. То укључује и трећи ентитет. Он није интерес Републике Српске. Нама јесте интерес да Бошњаци и Хрвати ријеше своје односе, али не преко наших леђа", сматра бивши министар иностраних послова БиХ Игор Црнадак.

"Распакивање Дејтона не треба ни помињати, а о термину трећег ентитета тај термин је морам признати непотребан и потпуно бесмислен као и што је бесмислен референдум о отцјепљењу Републике Српске. И једно и друго се користе за дневнополитичке потребе и подизање тензија", сматра Бранко Т. Нешковић

Прве године након потписивања мировног споразума обиљежио је прекид сукоба, али и снажан међународни интервенционизам у којем је Република Српска остала без бројних надлежности, а високи представник је званинчике, посебно Српске демократске странке остављао без основних политичких и људских права, многи тврде уз амин људи из СНСД-а који су кумовали преносу бројних надлежности са РС на БиХ.

У наредним деценијама СНСД је често оптуживао Српску демократску странку да сарађују са странцима, међутим сада имамо парадокс да је СДС скоро 20 година под америчким санкцијама, а исте су брзо укинуте врху СНСД-а и њиховом окружењу, а они су се заузврат под велом тајне поново обавезали на кооперативност Американцима.

(БН)