Опозиција против 'манџуријског кандидата' у РС

Босна и Херцеговина ће 21. новембра 2025. обиљежити тридесету годишњицу потписивања Даyтонског мировног споразума, док се само два дана касније, 23. новембра, одржавају пријевремени избори за предсједника Републике Српске (РС).

Повод за пријевремене изборе јесте правоснажна пресуда Суда Босне и Херцеговине којом је Милораду Додику (СНСД), донедавном предсједнику РС изречена казна затвора у трајању од једне године (касније конвертована у новчану казну), уз изричиту забрану политичког дјеловања у периоду од шест година. Сходно закону, тиме му је мандат предсједника РС аутоматски престао.

Ова одлука произвела је дубок институционални расцјеп. Власти РС и СНСД у првој фази одбацивали су пресуду и настављали третирати Додика као активног политичког лидера. У међувремену су формално прихватили правосудни епилог, али је остала чињеница да државне институције и међународни актери инсистирају на безрезервном поштивању судских одлука.

Тако је настао парадокс: Додик је формално политички „неутрализован“, али фактички задржава пуну контролу над СНСД-ом и највећим дијелом институционалног апарата РС. Управо из таквог односа формалне забране и стварне моћи произлази модел тзв. „манџуријског кандидата“, односно „проxy“ рјешење у виду кандидатуре Синише Карана (СНСД).

КАНДИДАТИ - ИЗМЕЂУ СТВАРНОГ ИЗБОРА И ПОЛИТИЧКОГ ПРОXY-МОДЕЛА

Централна изборна комисија Босне и Херцеговине (ЦИК) потврдила је шест кандидата:

Бранко Блануша (СДС) – кандидат опозиционог блока и најјачи изазивач режимског кандидата.

Синиша Каран (СНСД) – кандидат Милорада Додика и владајућег режима, широко перципиран као његов политички заступник, односно „манџуријски кандидат“.

Остали кандидати су: Драган Ђокановић (Савез за нову политику), Никола Лазаревић (Еколошка партија РС), Игор Гашевић (независни) и Славко Драгичевић (независни).

Иако остали кандидати доприносе ширини изборне понуде, њихов утицај на укупни исход је ограничен и првенствено се манифестује кроз могуће уситњавање опозиционог бирачког тијела.

КАКО ДОДИК и ДАЉЕ УТИЧЕ НА КАМПАЊУ - И ЗАШТО НИЈЕ СУСПЕНДОВАН?

Иако је Суд Босне и Херцеговине изрекао забрану политичког дјеловања Милораду Додику на период од шест година, правна и политичка пракса у Републици Српској показују сасвим другачију стварност. Према одлуци суда, Додик не смије обављати јавне дужности нити било коју активност која се сматра политичким дјеловањем. Међутим, фактички поредак моћи остао је непромијењен.

Додик и даље несметано контролише кључне полуге моћи унутар СНСД-а: страначку инфраструктуру, широку мрежу лојалних кадрова те приступ и надзор над јавним ресурсима. У таквом амбијенту он може из сјене координисати све кључне процесе – од номиновања кандидата и вођења кампање до формулисања страначких политика и порука. Тиме ефективно наставља политичко дјеловање, упркос томе што је оно формално забрањено.

Овакав раскорак између пресуде и стварности резултат је дугогодишњег институционалног конфликта између власти у Републици Српској и државних институција БиХ. Механизми извршења судских одлука ограничени су на територији гдје државне институције немају пуну оперативну контролу, што производи правно-политички вакуум у којем је забрана тешко проводива.

Управо због тога Централна изборна комисија БиХ није суспендовала кандидатуру Синише Карана. ЦИК је стриктно везан законом и може дјеловати само на основу материјалних чињеница које се односе на самог кандидата. Против Карана не постоји никаква судска или административна одлука која би га учинила правно неспособним за кандидатуру. СНСД је формално номиновао њега, а не Додика, па ЦИК нема законску основу за интервенцију, иако политичка логика упућује на то да је Каран суштински Додиков „проxy кандидат“.

Другим ријечима, изборна администрација функционише према форми и законским процедурама, док се политичка стварност одвија у простору у којем формална правила и фактичка моћ више нису у пуној корелацији.

РЕТОРИКА И ГОВОР МТЖЊЕ — Додиков утицај на кампању и међународна реакција

Током предизборне кампање, Милорад Додик и његове присталице користили су снажно поларизовану реторику, често обиљежену говором мржње према Бошњацима и муслиманима, која је нарочито долазила до изражаја на јавним скуповима, примјерице у Источном Сарајеву. Кандидат СНСД-а Синиша Каран профилисао се као „умивена верзија“ Додикових порука, преузимајући говор мржње и конфронтацију с државним институцијама, али у нешто блажем и пристојнијем тону. Каран се притом није дистанцирао од ове реторике, што доводи у питање недјеловање Централне изборне комисије БиХ по питању његове кандидатуре.

На овакву кампањску динамику реаговали су и међународни актери. УН-ов Савез цивилизација (УНАОЦ) и специјални изасланик Уједињених нација за борбу против исламофобије Мигуел Áнгел Моратинос јавно су осудили говор мржње, наводећи:
„Таква погрдна реторика против Бошњака није компатибилна с принципима и вриједностима Уједињених нација и супротна је основном мандату УНАОЦ-а, који настоји унаприједити међусобно поштовање, конструктиван дијалог и мирну коегзистенцију међу појединцима и заједницама различитог културног и вјерског поријекла.” 

Централна изборна комисија је због поларизоване реторике и говора мржње санкционирала СНСД новчаном казном од 30.000 КМ (око 15.000 ЕУР). Иако казна представља формалну реакцију, реторика режима и даље продубљује поларизацију, мобилизује присталице СНСД-а, али истовремено потиче опозицију и међународне посматраче да појачају надзор над интегритетом и сигурношћу изборног процеса. Посебно забрињава чињеница да надлежно Тужилаштво није адекватно реаговало на ове јавне провокације и говор мржње.

СКИДАЊЕ ОФАЦ САНКЦИЈА — ШТА СЕ ДОГОДИЛО И КАКАВ ЈЕ ЕФЕКАТ?

Крајем октобра 2025. ОФАЦ (У.С. Треасурy / Оффице оф Фореигн Ассетс Цонтрол) објавио је измјене на својој листи, при чему је Милорад Додик уклоњен с ње (29.10.2025.). Овај потез представља значајан дипломатски и финансијски сигнал, јер формално укида одређена имовинска и финанцијска ограничења која су раније била наметнута појединцу.

Међутим, уклањање с ОФАЦ-ове листе не значи аутоматски укидање санкција у другим јурисдикцијама — попут ЕУ, Велике Британије, Њемачке, Пољске или Словеније — будући да свака држава самостално одређује своје мјере.

Скидање санкција Додику и његовим сарадницима, иако технички олакшава његов политички статус унутар БиХ и омогућава лакше лобирање на међународној сцени, не представља политичку рехабилитацију. Међународни актери и даље сматрају Додикову политику дестабилизационим фактором и каналом за руски утјецај.

Додикова стратегија, усмјерена на изградњу ентитетских и де фацто сепаратистичких структура – својеврсне „Јужне Осетије“ на Балкану, уз потенцијално присуство руских војних база – представља озбиљан изазов за ЕУ, НАТО и САД, те наставља снажно обликовати регионалну сигурносну и политичку динамику.

Након укидања ОФАЦ-ових санкција, појачано инсистирање српске чланице Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић (СНСД), на сарадњи са САД-ом открива позадину аранжмана с Wасхингтоном. Према тим принципима, није ријеч само о путу Босне и Херцеговине ка НАТО-у, већ и о могућности успостављања америчке војне базе на територији Републике Српске. Стварање привидно позитивног амбијента од стране Додиковог режима може се стога посматрати као припрема терена за такав развој догађаја.

ХОЋЕ ЛИ СЕ ПОНОВИТИ СЦЕНАРИЈ ИЗ 2022. (Тривић вс. Додик)?

На изборима за предсједника Републике Српске 2022. године Јелена Тривић је, према бројним анализама и записницима с бирачких мјеста, освојила више гласова. Ипак, Централна изборна комисија (ЦИК) – под снажним међународним притиском – прогласила је побједником Милорада Додика.

Питање је хоће ли се сличан сценариј поновити 2025. године. Одговор гласи: могуће је, али не у истом облику. ОСЦЕ/ОДИХР сада располаже појачаним надзорним овлаштењима, међународна пажња је знатно интензивнија, а правосудна позадина избора и притисак на ЦИК знатно се разликују од ситуације 2022. године.

Ипак, с обзиром на дубоку политичко-институционалну контролу СНСД-а над административним и страначким ресурсима, ризик манипулација и даље остаје висок и реалан.

УЛОГА ГРАДОНАЧЕЛНИКА БАЊАЛУКЕ И БИЈЕЉИНЕ (посебно Драшка Станивуковића)

Локални лидери, нарочито Драшко Станивуковић (Бања Лука – ПДП) и Љубиша Петровић (Бијељина – СДС), имају кључну логистичку и политичку улогу у надолазећим изборима. Њихов утјецај огледа се у контроли бирачких комисија и бирачких мјеста, надзору локалне администрације, превенцији опструкција те мобилизацији бирача опозиције.

Уколико Станивуковић дјелује пасивно, калкулантски или чак опструктивно, опозиција би се нашла у знатно отежаном положају. С друге стране, његова активна подршка може опозицији омогућити улазак у утрку с реалним изгледима за успјех, оснажујући координацију и легитимитет опозиционог блока на локалном нивоу.

ЈЕ ЛИ УСТАВНА ПОЗИЦИЈА РС УГРОЖЕНА ИЛИ РС УГРОЖАВА БиХ?

Реторика Милорада Додика и СНСД-а често истиче да је Република Српска „угрожена“ од Сарајева, страних судова и међународних институција. Међутим, анализа међународне заједнице и стручних аналитичара показује другачију слику: политика Милорада Додика нарушава уставни поредак БиХ, појачава етничке напетости, представља сигурносни ризик за државу и регион, те наноси економске, политичке и међународне штете самој Републици Српској.

Другим ријечима, ентитет Република Српска није сам по себи угрожен – већ Додиков режим угрожава Босну и Херцеговину, а посредно и стабилност самог ентитета.

ШТА ЗНАЧИ ПОБЈЕДА КАРАНА, А ШТА ПОБЈЕДА БЛАНУШЕ?

У политичкој перцепцији и према међународним анализама, Синиша Каран се све чешће описује као „манџуријски кандидат“ — номинални носилац функције који у стварности служи као инструмент Милорада Додика. Каран нема аутономну политичку тежину; у потпуности слиједи Додикове инструкције и представља начин да Додик задржи моћ упркос судској забрани, дјелујући као „легалистичка фасада“ режима. Побједа Карана била би, заправо, побједа Додика, а не самог кандидата.

У случају побједе Карана (СНСД), очекивао би се наставак Додикове политике: појачана конфронтација с државним институцијама, могуће формирање паралелних структура, раст унутрашњих напетости у Републици Српској, јачање руског утјецаја, стагнација и изолација ентитета, те додатна дестабилизација Босне и Херцеговине.

Супротно томе, побједа Блануше (СДС) отворила би простор за институционално смиривање, деескалацију односа с државним нивоом, већу подршку међународне заједнице, покретање политичког дијалога и реформи, те јачање унутрашње демократске динамике у Републици Српској. Осим тога, побједа Блануше би омогућила почетак борбе против криминала и корупције и поступну демонтажу Додиковог режима.

УЛОГА МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ И СУСЈЕДНИХ ДРЖАВА (Србија, Хрватска)

Међународна заједница — ЕУ, САД, ОСЦЕ/ОДИХР и УН — пажљиво прати изборе у Републици Српској, с нагласком на поштивање правосудних одлука, интегритет изборног процеса и спрјечавање говора мржње. Њихов утјецај остварује се кроз политички притисак, санкције, проматрачке мисије и дипломатске иницијативе.

Србија се формално не мијеша у изборе и настоји избјећи дестабилизацију, иако одржава блиске контакте с Додиковим режимом. Хрватска, с друге стране, индиректно преферира наставак СНСД-ове политике због својих стратешких интереса у БиХ, али такође настоји избјећи изазивање међународне нестабилности.

Међународни актери — ЕУ, САД, УН и ОСЦЕ — континуирано наглашавају потребу за мирним и транспарентним изборима, активно прате потенцијални говор мржње и спремни су интервенисати у случају озбиљних нерегуларности, како би осигурали легитимитет и стабилност изборног процеса.

ЗАКЉУЧАК И КРАТКА ПРОЦЈЕНА ИФИМЕС-а

Пријевремени предсједнички избори у Републици Српској одвијају се у изузетно напетом институционалном и политичком окружењу. Судски процес против Милорада Додика створио је преседан, али и вакуум моћи који СНСД настоји попунити преко „манџуријског кандидата“ — проxија Синишу Карана.

Побједа Карана значила би наставак постојеће политике дестабилизације и конфронтације с државним институцијама и међународним фактором. Супротно томе, побједа Бранка Блануше отворила би простор за институционалну реконфигурацију, смањење тензија и јачање повјерења у државне механизме, како у Републици Српској, тако и у Босни и Херцеговини, те најавила одлучну борбу против криминала и корупције.

Улога међународне заједнице остаје кључна: надзор изборног процеса, превенција манипулација, реаговање на говор мржње, очување сигурности, као и заштита уставноправног поретка и унутрашњег уређења државе.

Коначни исход избора увелико ће зависити од мобилизације опозиције и координисаног дјеловања локалних лидера, посебно у Бањалуци и Бијељини, чија активна подршка може значајно утјецати на легитимитет и транспарентност изборног процеса, наводи се у анализи, пријевремених предсједничких избора у Републици Српској, Међународног института за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС).

(БН)