Ко штити старије: Илегални смјештаји, пропусти у домовима

Послије пожара у тузланском Дому пензионера, у коме је страдало 17 корисника, поново се отвара питање ко заиста штити старије особе смјештене у домовима широм Републике Српске. Док институције тврде да су прописи јасни, на терену се годинама одржавају илегални смјештаји, ријетке контроле и тешки пропусти.

У Дому за старија лица у Приједору, 2018. године, пожар је избио након што је корисник бацио опушак у канту. Брза реакција особља спријечила је трагедију, али је показала колики је ризик. Лекција је тада усвојена, па је дом увео додатне мјере.

Директорица Дома, Марија Личанин, наводи:

„Урађен је елаборат о противпожарној заштити, запослен је референт, имамо 49 ватрогасних апарата, хидранте на свим спратовима, видео-надзор и паник расвјету да освијетли све путеве. Забранили смо коришћење гријалица и кухала, све што може изазвати ризик. Све што је људски фактор трудимо се да спријечимо.“

У Републици Српској регистровано је око шездесет домова, али број оних који раде без дозволе нико не зна. Илегални смјештаји функционишу без надзора, стандарда и медицинске заштите, а затварају се тек када их неко пријави — или када се деси несрећа. Контроле се спроводе, а ове године извршено је око стотину провјера.

Портпарол Инспектората Републике Српске, Душка Макивић, поручује:

„Услови у погледу провођења превентивних мјера су углавном задовољавајући, али људски фактор у сваком тренутку представља додатни степен ризика који не може бити елиминисан самим инспекцијским контролама.“

Међутим, оно што инспекција види није цијела слика — теренских инспектора је премало да обиђу све објекте. Пропусти остају непримијећени све док не ескалирају. А када се деси пожар, све слабости система постају смртоносне.

На то упозорава и старјешина Територијалне ватрогасне јединице Бијељина Миле Спасојевић:

„Најчешћи узроци пожара су нехат, непажња, људска грешка, електроинсталације или грађевински недостаци. Власници домова морају водити рачуна да евакуациони путеви буду проходни и обиљежени, без препрека, и да постоји задужено лице које ће водити евакуацију.“

Домови за старија лица у Републици Српској званично су под надзором ресорног министарства и инспекције социјалне заштите, али трагедија у Тузли показала је шта значи када реакција закасни.

Ако институције желе да спријече нове трагедије, надзор мора бити стваран на терену — не само на папиру.

(БН)