Буџет БиХ за који ће гласати СНСД скројен по Шмиту

Буџет институција БиХ за 2025. годину пред Парламент коначно стиже у понедјељак по хитној процедури, послије трећег покушаја и вишемјесечног привременог финансирања. СНСД, који је мјесецима блокирао приједлоге и најављивао отпор одлукама високог представника, сада подржава буџет скројен по Шмитовим правилима, са додатним задужењима и једнократном хиљадарком из буџетске резерве.

Година је при крају, а буџет БиХ за 2025. тек улази у парламент – у трећем покушају и за око 215 милиона марака тежи од прошлог. Исти СНСД који је мјесецима блокирао приједлоге и клео се да неће проводити одлуке високог представника сада мирно подржава буџет скројен по Шмиту.

Министар финансија и трезора БиХ Срђан Амиџић 11. новембра је поручио да је ријеч о „повратку струци и Уставу“:

– Драго ми је да смо дошли у ситуацију да је у Предсједништву усвојен буџет који је предложило Министарство финансија и трезора без икаквих измјена. Значи, ради се о приједлогу који је уставан, законит и проводив, а оно што је посебно битно јесте да ће институције Босне и Херцеговине моћи нормално да функционишу и да ћемо на законит начин исплатити једнократну накнаду кад су у питању запослени у заједничким институцијама у износу од 1.000 конвертибилних марака – рекао је Амиџић.

За министра, то је лекција из уставности и струке. За дио опозиције – пробосански буџет по Шмиту, у којем је СНСД уредно одрадио домаћи.

Посланик СДС-а у Представничком дому парламента БиХ Младен Босић каже да СНСД покушава да промијени имиџ, али не и садржај буџета:

– Вјероватно СНСД покушава да покаже како је промијенио своје лице, промијенио кожу и претпостављам да је то разлог зашто сад овај буџет иде по хитној процедури на сједницу у понедјељак. У том буџету се ништа није промијенило, има много непознатих ствари – поручио је Босић.

Посланик ПДП-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Мира Пекић истиче да је ријеч о „пробосанском буџету“ у коме је СНСД прихватио све оно што је раније оспоравао:

– Тај буџет, милијарду 570 милиона, огромна цифра, буџет је показао и доказао да пробосански СНСД гласа за пробосански буџет. Зашто је ово пробосански буџет, ја то морам да кажем, зато што је тај буџет из године у годину све већи и ево сада је већи за неких 215 милиона у односу на 2024. годину.

У том буџету су Шмитове одлуке о давању средстава 112 милиона за ЦИК за набавку нових технологија имплементиране и уврштене без поговора и без иједне ријечи и у том буџету су обезбијеђена средства за ове пријевремене изборе за предсједника Републике Српске. И то је потписао СНСД министар и на све то наметнуто је стављена тачка – навела је Пекићева.

Прихваћене су све Шмитове одлуке, а једнократна помоћ запосленима, тврди опозиција, више личи на политичку милостињу него на бригу за стандард. Питање је и зашто се исплате раде из буџетске резерве.

Пекић подсјећа да је буџетска резерва кључна ставка из које се сада испуњава политичко обећање о хиљадарки:
– Буџетска резерва је 46 милиона. Шта то значи? Из те буџетске резерве ће се исплатити ових 1.000 КМ које је обећала Жељка Цвијановић, а министар Амиџић брзо уградио у буџет и ево сада тих 1.000 КМ биће исплаћени радницима у институцијама БиХ. Поново се дошло у ситуацију да се средства исплаћују из резерве – упозорава Пекић.

Док власт прича о компромису, струка подсјећа да је буџет мјесецима служио као средство уцјене, а не као финансијски план државе.

Економиста Игор Гавран оцјењује да ће се усвајање оваквог документа покушати представити као успјех, иако се ради о, како каже, срамотном одуговлачењу:

– Све су прилике да ће буџет бити усвојен у Парламенту и то ће се прослављати као неки успјех и компромис, а уствари је ријеч о једном срамотном одуговлачењу. Буџет не доноси ништа ново, изгубљено је невјероватно много времена на различите приједлоге, верзије и препуцавања, да би се на крају потврдило да они који су говорили да ће значајно унаприједити садржај буџета нису били спремни да то проведу у дјело – истиче Гавран.

У међувремену је из приједлога нестало финансирање БХРТ-а и дијела институција културе из Федерације, које су Шмитовом одлуком требале да се финансирају из буџета БиХ. Остали су увећани трошкови институција, већа буџетска резерва и једнократна хиљадарка за запослене, из које се крпе политичка обећања. Приједлог који стиже пред посланике више говори о блокадама, притисцима и нагодбама, него о озбиљном плану како да се новац грађана троши одговорно.

(БН)