СПЦ и њени вјерници данас обиљежавају Ђурђиц

Српска православна црква и њени вјерници данас, 16. новембра, обиљежавају Светог Ђорђа – Ђурђиц, једну од најраспрострањенијих крсних слава у српском народу.

Свети Георгије, односно Свети Ђорђе, познат је као великомученик и храбри борац за хришћанство. Према предању, одбио је да послуша цара Диоклецијана, који је прогонио хришћане, и отворено је признао своју вјеру. Због тога је 303. године погубљен.

На данашњи дан православни вјерници се присјећају преноса његових моштију из Никомидије у град Лида Палестинска. Свети Ђорђе се празнује два пута годишње: 16. новембра као Ђурђиц, и 6. маја као Ђурђевдан, када се обиљежава дан његове смрти.

На иконама се овај светац најчешће приказује као коњаник који копљем убија аждаху, док се на иконама за празник Ђурђиц представља без коња, у стојећем ставу, са копљем или мачем у руци. У православним манастирима заузима прво мјесто међу светим ратницима, приказан са штитом и крстастим мачем.

Обичаји на данашњи дан

Иако Ђурђиц није црвено слово, међу вјерницима се веома поштује, па се избјегавају тешки и напорни послови. Постоји вјеровање да се на овај дан не иде у лов, јер би ловца могла пратити велика несрећа током цијеле године.

У данима од 16. до 24. новембра ништа се не даје из куће, не преде се вуна и ништа се не пере. Жене не раде ручне послове, а вјерује се и да би кројачи и обућари требало да одмарају.

Дани од Ђурђица до Светог Мрате (24. новембра) називају се Мратинци или Вучији дани јер је свети Мрата заштитник вукова. Према предању, у тим данима светац надгледа како ко ради, затим нареди вуковима да казне онога ко није био вриједан, а домаћина који не иде у цркву и не поштује Светог Мрату, највише кажњава јер му пошаље хромог вука, познатог као кривељан.

Код старијих људи постоји вјеровање да ако је вријеме за Мратинце магловито и зима ће бити магловита и промјенљива, а ако је ведро, зима ће бити јака.

(Српска инфо) Фото: БН