Нови 'виадуцти' пријете БиХ: У име страних инвеститора оштећених у Српској, адвокати Бубић и Барош траже милионе КМ 'мирним путем'

Савјет министара БиХ на приједлог Правобранилаштва БиХ данас би требало именовати два преговарачка тима 'мирно рјешавање' два спора која су настала због грешака власти у Републици Српској, а сада страни инвеститори хоће да те грешке режима у Републици Српској наплате од државе БиХ.

Ситуација је слична као с 'Виадуцтом' афером која је мјесецима пријетила буџету и имовини БиХ, а у коначници је одлуком високог представника у БиХ 120 милиона КМ издвојено с рачуна од акциза чији је дио намијењен Републици Српској, али у суштини све је то јавни новац грађана ове земље који је отишао у неповрат, а нико ни данас не зна коме тачно и због чега.

Адвокати су исти они који су добили тужбу против БиХ у случају Виадуцт

Једино што се зна и што је доказано да је за губитак тог новца била одговорна Влада Републике Српске коју су чинили СНСД кадрови , али због чињенице да страни инвеститори не могу тужити ентитет него државу , на удару се нашла БиХ.

Сада су пред БиХ два нова случаја, 'тешка' такође стотине милиона КМ кроз које домаћи адвокати за словенске, српске и хрватске инвеститоре који су пословали у Републици Српској и тамо су наводно оштећени, преговорима с бх. властима покушавају добити одштету од  државе БиХ.

Занимљиво је да у једном спору стране инвеститоре заступа Горан Бубић, адвокат познат као правни заступник Милорада Додика, а у другом спору наводно оштећене стране инвеститоре заступа  Адвокатска канцеларија 'Барош & Партнерс'.

Значи, иста она која је заступала власнике 'Виадуцта'.

Сада је БиХ поново у опасности од губитка десетина милиона и адвокати страних инвеститора пријете БиХ, да ако се не нађе мирно рјешење да ће покренути арбитражне спорове пред Интернатионал Центре фор Сеттлемент оф Инвестмент Диспутес (ИЦСИД) пред којим је и 'Виадуцт' добио тужбу против БиХ.

Јасно је да су и страни инвеститори и адвокати који их заступају кроз аферу 'Виадуцт' видјели своју шансу да све послове које су правили с режимом у Републици Српској и гдје су наводно оштећени, сада наплате од државе БиХ.

Поједностављено 'рађају' се нови 'виадуцти' о чему је Рапорт већ писао.

Спор који заступа адвокатска канцеларија 'Барош &Партнерс', односи на привредно друштво Кермас Енергија д.о.о. Загреб. Ријеч је о поступку против БиХ  који се односи на Вјетропарк Трусина на подручју Невесиња у Републици Српској. Висина спора је  чак 102.056.122.00 евра!

У овом предмету ради се о томе да је фирма Кермас Енергија д.о.о. са сједиштем у Загребу власник 97 посто удјела у привредном друштву Еол Први д.о.о. са сједиштем у Невесињу, те је Еол 19. октобра 2012. године са Владом Републике Српске закључио Уговор о концесији за изградњу и кориштење парка вјетрењача на локацији Трусина, на подручју Невесиња.

Након закључења основног уговора, уговорне стране су закључили и три анекса уговора. Влада Републике Српске, као давалац концесије је 2019. године једнострано раскинула закључени Уговор о концесији и на тај начин онемогућила изградњу и кориштење Вјетропарка Трусина.

Како су на својој интернетској страници навели из адвокатске канцеларије која заступа и Виадуцт и ову загребачку компанију, концесионар је од самог почетка своје активности усмјерио на остваривање права на потицај, односно на продају произведене електричне енергије по гарантованој откупној цијени.

С тим циљем је, наводи се даље, предвидио и изградњу пет производних постројења по 9,9 МW, како би свако могло да оствари право на потицај. 

Кермас тврди да им је у РС нанијета штета од 102 милиона еура

Међутим, тврде да је Народна скупштина Републике Српске по хитном поступку  измијенила Закон о обновљивим изворима енергије којима је укинут потицај, односно право на гарантовану откупну цијену за електричну енергију произведену из енергије вјетра, док је Влада Републике Српске раскинула закључени Уговор о концесији са образложењем да није достављена банкарска гаранција за добро извршење посла од концесионара.

Сада Кермас Енергија потражује поврат, како тврде, незаконито одузете концесије или исплату новчаног износа од око 102 милиона евра.

У овом случају, раније је било говора о могућем споразуму између Владе Републике Српске и загребачке компаније.

Оно што је веома интересантно је то да је почетком ове године ухапшен, па убрзо и пуштен бивши министар енергетике и рударства РС Жељко Ковачевић.

Медији у Републици Српској тада су објавили су да је Ковачевић осумњичен због анекса које је потписао са фирмом која је требала да изгради вјетропарк Трусина.

Но, још занимљивије је да је ухапшени Ковачевић, као кадар СНСД-а био министар у Влади Жељке Цвијановић и сигурно је и она морала знати за те анексе. 

Сада се покреће 'мирно рјешење спора', а још се не зна шта тачно тражи инвеститор из Хрватске од државе БиХ, а Савјет министара БиХ, нити Правобранилаштво БиХ о томе нису обавијестили јавност.

Бубић за своје клијенте наплаћује штете у Рудом

Други предмет, у којем адвокат Горан Бубић заступа Ленарта Скока и Блажа Бањца, држављане Словеније, те Османа Ћеловића, Адиса Ћеловића и Милутина Добриловића из Србије, а сви су повезани и власници капитала у компанији „Полиестер Група“ д.о.о. Прибој у Србији односи се на спор у Рудом.

Бубић тврди да је српска компанија стварни власник неколико повезаних фабрика у Рудом, укључујући и „Рудопласт“.

Он наводи да су Влада Републике Српске и општина Рудо "противправно одузели некретнине“ које су, наводно, у власништву „Полиестер Групе“ још од прије рата.

Тиме је, тврди, његовим клијентима нанесена велика штета. Судови у Републици Српској већ су одлучивали о овим тврдњама и пресудили да инвеститори нису у праву.

Сада исти инвеститори покушавају наплатити своје захтјеве од државе БиХ. Прво нуде "мирно рјешење“. Ако не успију, пријете тужбом против БиХ у складу са споразумима које држава има са Словенијом и Србијом, о чему је Рапорт већ писао.

У  документу који је Рапорт раније објавио, Бубић тражи од државних институција да заштите његове клијенте „од произвољних поступака“.

Бубић тврди да има доказе да су његови клијенти оштећени јер им је имовина у Рудом одузета 2021. године. Од БиХ сада траже да се „успостави ранији имовинско-правни статус непокретности“.  Ако им РС не врати посјед, захтијевају исплату вриједности локације и трогодишње добити.

У захтјеву је урачунато и обештећење од државе БиХ за плаћене услуге обезбјеђења фирме „Рудопласт“ у задње три године.

Ако РС задржи имовину за коју су очигледно судови у том ентитету утврдили да не припада инвеститорима које заступа Бубић, он у име својих клијената тражи да БиХ исплати "правично обештећење које не може бити мање од тржишне вриједности локалитета“.

Такође захтијевају трогодишњу добит привредних друштава за које тврди да су у власништву његових клијената и ако БиХ не прихвати ове захтјеве кроз "мирно рјешавање спора“, пријете тужбом и потраживањем много већих износа.

"Ови приједлози дати су само за случај пријатељског разрјешења и прије било каквог арбитражног поступка пред ад хоц или сталним арбитражом према споразумима БиХ са Словенијом и Србијом. У случају арбитражног поступка тражиће се цјелокупна штета по свим основама', наводи се у акту који потписује адвокат Горан Бубић,а по којем су поступили Правобранилаштво БиХ и Савјет министара БиХ.

Помно пратити рад Правобранилаштва и преговарачких тимова

Поставља се питање зашто се о овом случају шутјело и зашто Правобранилаштво БиХ није о томе обавијестило Комисију за борбу против корупције у Представничком дому ПСБиХ. Државне правобранитељице већ су више пута одговарале на питања о "Виадуцту“ и другим арбитражама. пред том комисијом,а овај случај иако су тада знале за њега нису споменуле.

Такође, случај с вјетропарком Трусина у Невесињу, правобранитељице Парвобранилаштва БиХ Јелена Цвијетић, Магдалена Папић и Алмина Пилав само су штуро споменуле у прошлогодишњем извјештају о раду .

Због мистерије којом су обавијени арбитражни спорови против БиХ и најављена 'мирна рјешавања спорова' с БиХ која није никоме у овим случајевима направила штету али јој пријети штета, аларм су свима у БиХ да би у овом случају требали пажљиво и помно пратити рад Правобранилаштва БиХ и преговарачких тимова које ће формирати Вијеће министара БиХ  да се инсистира на транспарентности и јавности њиховог рада у овим случајевима који су већ изазвали сумњу.

Сигурно је да до ових ситуација доводи и нове спорове охрабрује и инертност Тужилаштва БиХ које се до сада није обазирало ни на извјештаје Комисије за борбу против корупције Представничког дома ПСБиХ која је указивала и на  сумње у афери 'Виадуцт' и друге бројне случајеве , али ниједан није добио судски епилог. 

Зато нико из СНСД-ових кадрова у власти у Републици Српској који су довели у опасност новац државе БиХ и Републике Српске својим поступцима и малверзацијама није одговарао за  то. Вјероватно и неће све док је на челу Тужилаштва БиХ Миланко Кајганић који очигледно има склоност да не проводи истраге против званичника из СНСД-а. Или ако их и покрене још брже их обустави.

(Рапорт)