Зашто су студенти, професори и АНУРС нијеми на стање у РС

У свакој цивилизованој земљи студенти, универзитетски професори и академска заједница представљају најбољи „лакмус папир“ стања у друштву и први се побуне на било какве друштвене или политичке девијације.

Ако је судити према реакцијама и акцијама студената, професора и академика у Републици Српској, овдје је дословно Швајцарска!

Пропадање свих јавних предузећа у Српској, од „Шума“, Електропривреде“ или „Жељезница РС“, губици стотина милиона КМ у сумњивим арбитражама с контроверзним руским тајкунима или словеначким фирмама, код овдашње академске заједнице није завриједило ни ријечи.

Константно сурвавање угледа јавних универзитета у Републици Српској, чије дипломе и титуле у свијету, отприлике, имају исти статус као оне прикупљене у Бангладешу или Мадагаскару, такође, није представљало оправдан повод да академска заједница дигне свој глас и побуни се против стања у друштву.

Руку на срце, један дио студената у Бањалуци 1. новембра солидарисао се са својим колегама у Србији поводом протеста који је организован на годишњицу пада надстрешнице у Новом Саду.

Међутим, ти исти студенти ниједном рјечју нису указали на актуелне проблеме у домаћем друштву, на жестоку политичку кризу која потреса домаће институције, на недавне одлуке Народне скупштине Републике Српске којима су поништени сви претходно усвојени закони и одлуке, на спекулације да је актуелна власт у Српској, зарад појединачних интереса, скидања америчких санкција и личних привилегија, пристала на све оно против чега се, наводно, годинама енергично бори.

Оно што је занимљиво јесте то да је СДС, као највећа опозициона странка у Републици Српској, недавно кандидовала универзитетског професора Бранка Бланушу за новог предсједника Српске на пријевременим изборима, заказаним за 23. новембар.

Ријеч је о човјеку с највишим научним референцама, бившем декану Електротехничког факултета у Бањалуци и аутору бројних научних радова објављених у најеминентнијим свјетским часописима. Међутим, Бланушина кандидатура у академској заједници такође је изазвала мук.

Због чега студенти, универзитетски професори и АНУРС већ годинама, ако не и деценијама, представљају нијеме посматраче свих друштвено-политичких криза и „ломова“, те да ли је могуће да домаћа академска заједница нема мишљење ни о једном горућем проблему у овој земљи, покушали смо да добијемо одговоре од представника студената, професора и АНУРС.

Како било, коментар о овој теми нисмо успјели да добијемо од предсједника Академије наука и умјетности Републике Српске, Драгољуба Мирјанића, јер нам је из његовог кабинета саопштено да се налази на „важним састанцима“.

Што се тиче студената, предсједнику Уније студената РС, Николи Шоботу, био је искључен мобилни телефон, исто као и предсједници Студентског парламента Универзитета у Бањалуци, Ани Сибинчић.

Пензионисани професор Универзитета у Бањалуци, социолог Иван Шијаковић, за Српскаинфо каже да није изненађен тиме што је оно што називамо академском заједницом у Српској „глуво и нијемо“ на скоро све што се дешава у овдашњем друштву.

– Студенти, професори и АНУРС пацификовани су што се тиче критичке мисли, давања неких приједлога или примједби на друштвене догађаје и збивања у смислу трагања за нечим новим, алтернативе или критике постојећег стања. За тако нешто нема шансе јер сви руководиоци универзитета, већина професора као и чланови АНУРС дају подршку владајућој структури. Заправо, они тако долазе на та мјеста – каже Шијаковић за наш портал.

Између осталог, он тврди да на чело АНУРС или позицију ректора јавних универзитета у Српској не можете доћи ако нисте блиски с актуелним властима.

– Сјећате се примјера ректора Милана Матаруге који је једини, откако је формиран Универзитет у Бањалуци, покушао да универзитет буде аутономан и да гради науку? Врло брзо су га скинули. Не можете бити ректор или декан ако вам то не одобри владајућа партија, односно један човјек – Милорад Додик – тврди Шијаковић.

На питање због чега студенти у Српској, који би, по природи ствари, требало да представљају најбунтовнији дио друштва, такође ћуте на све што се дешава у домаћем друштвено-политичком животу, Шијаковић одговара да је и тај, најпрогресивнији дио популације, стављен под чврсту политичку контролу.

– Унутар факултета распоређено је по 20-ак студената који су чланови СНСД и који мотре на све остале студенте и јављају да ли је неко искочио из колосијека. Тако је на свим факултетима и цијелом универзитету. Исти случај је и међу професорима. Можда сам, својевремено, могао да набројим три или четири професора на цијелом бањалучком универзитету који нису чланови СНСД.

Огромна већина су чланови партије и нигдје нисте могли да мрднете и искажете критичко мишљење јер би вас одмах „дочекали“. Развијена је мрежа „стражара“ међу студентима и професорима, а АНУРС је цијела на страни СНСД. Тамо се не може ни привирити ако нисте у СНСД. То је познато већ најмање 10 година – закључује Шијаковић.

(Српскаинфо)