Цијене расту у небеса, инфлација дупло већа него у ЕУ

Према подацима Еуростата и Агенције за статистику БиХ инфлација у Босни и Херцеговини је дупло већа него у Европској унији. У септембру инфлација у БиХ износила 4,2 одсто, а у ЕУ 2,2 одсто.

Економиста Светлана Ценић каже да овај податак није изненађујући јер власти само знају да ограниче марже и закључају цијене, што нема никаквог ефекта, а на економском плану ништа не раде.

– Није повећана продуктивност, затим нема разумијевања ни за привреду, ни за пољопривреду. Велетрговци могу да ставе цијену коју хоће, а и цијена ће бити онолика колико пролази – нагласила је Ценић.

„Патимо од просјека“

Према њеним ријечима ништа нису урадили овим ни повећањем минималне плате, зато што су намети остали исти, оптерећење огромно, а покушавају да се нешто тркају са инфлацијом.

– Надаље оно што мене страшно нервира у читавој БиХ је што патимо од просјека. Ми највише трошимо на храну и само те податке треба и објављивати, а не инфлација је 3,4% на примјер, с тим што је пала цијена намештаја, али је цијена јаја, воде, свега оног од чега живите и што вам сваки дан треба, порасла у небеса. Једноставно, власт ради само паушалним и популистичким мјерама – истакла је Ценић.

Истакла је да ни једног момента нисмо видјели двије ствари. Прво да је неко озбиљно сјео и сагледао све коте и тачке па да види шта и како треба дјеловати да би било боље.

– Надаље оно што мене страшно нервира у читавој БиХ је што патимо од просјека. Ми највише трошимо на храну и само те податке треба и објављивати, а не инфлација је 3,4% на примјер, с тим што је пала цијена намештаја, али је цијена јаја, воде, свега оног од чега живите и што вам сваки дан треба, порасла у небеса. Једноставно, власт ради само паушалним и популистичким мјерама – истакла је Ценић.

Истакла је да ни једног момента нисмо видјели двије ствари. Прво да је неко озбиљно сјео и сагледао све коте и тачке па да види шта и како треба дјеловати да би било боље.

– Ни једног момента нисте видјели да су сјели ти исти, од којих слушамо свакакве будалаштине, да су сјели и да кажу: чекај да видимо како ћемо координисати економске мјере да би било боље. То нећете видјети никада. Али ћете зато видјети тако глупе потезе које уопште ни једног момента немају образложење или промишљање: чекај како ће сад то дјеловати на ово, а како ће дјеловати на оно – рекла је Светлана Ценић.

Грађани ћуте и трпе

Нагласила је да грађане овдје нико не пита ни за шта.

– Нити они, колико видим, хоће да се питају, нити ко пет пара даје за грађане. Једноставно, шта год да се деси „хајде бога ти за пар дана то ће бити јуче“, нико о томе неће причати и видиш да трпе, ћуте, плаћају, кукају у себи, у браду, у кафани или на улици, али не кукају овако – нагласила је Светлана Ценић.

Економиста Миленко Станић каже да податак да је инфлација два пута већа у БиХ него у ЕУ показатељ да не стоји теза која су дуго провлачили ранијих година представници власти да је инфлација увезена категорија, да је настала као резултат инфлације у окружењу и по основа увоза роба из иностранства се пренијела на домаће тржиште.

– Дакле, сад можемо дефинитивно констатовати да је инфлација у БиХ резултат интерних фактора, домаћих фактора, а то су фактори раста трошкова производње. Произвођачи приликом раса трошкова производње, калкулисања цијена роба и услуга, због раста трошкова производње доводе до пораста цијена, односно до инфлације – рекао је Станић.

Један од сегмената трошкова производње је радна снага, односно раст цијене рада и минималних зарада.

– Због недостатка радне снаге и све већег одласка у иностранство, послодавци су приморани да повећавају плате радника да би их задржали, али треба имати у виду и да су значајно други трошкови расли, на примјер трошкови електричне енергије и у РС и ФБиХ расту – навео је Станић.

Међу факторима инфлације су према његовим ријечима и значајни трошкови који су под контролом локалних органа власти, односно комунална инфраструктура, комуналије, вода, али и други трошкови.

– Све то се генерише и на крају доводи до пораста цијена роба и услуга на домаћем тржишту, које се наравно преливају у нови тренд инфлације – каже он.

Као један од проблема навео је чињеницу да конкуренција код нас није толико снажна у многим секторима, па немамо озбиљну конкуренцију и инострани партнери нису заинтересовани да улажу на овако ниско тржиште.

Поређење са иностранством

– И наши грађани који живе и раде у иностранству приликом доласка у земљу све више се бивају изненађени да су цијене многих производа, поготово у сектору прехрамбене индустрије, хране, пића, веће него у многим земљама Западне Европе односно у односу на окружење – рекао је Станић.

На питање како онда грађани могу преживјети, ако се зна да је просјечна плата у Српској 1.557 КМ Станић је рекао да су пред грађанима 2 могућности.

– Једна су сталне корекције у структури потрошачке корпе, значи да се више издваја за прехрану и комуналне услуге, а смањују се издаци за здравство, лијечење, спортске активности, за туризам, односно путовања. Друга могућност је тренд задуживања – рекао је он.

Додао је да по правилу кредити и задужења стално расту, али се не усмјеравају у инвестиције и нове производе, него за покривање потрошачке корпе.

– 97% узетих кредита у својој структури на нашем тржишту се усмјерава и на храну, и на комуналне услуге. Само 2 или 3% узетих кредита се усмјерава на нове инвестиције, изградњу, стамбену изградњу, инвестиције у предузетништво.

То је веома мали проценат, а требало би да највећи дио кредита иде у инвестиције које би требало да враћају та средства.  Међутим, имамо ту ситуацију сталног задуживања и покривања кључних сегмента потрошачке корпе, комуналних услуга и прехране – додао је Миленко Станић.

(Српскаинфо) Фото: БН