Одлазе инжењери, медицинари, кувари... само је њима добро

Можете ли се сјетити иједног политичара који је у посљедње три деценије напустио БиХ? Ако вам то не полази за руком, није до вас - огромне су шансе да такав не постоји.

"Трбухом за крухом" из БиХ одлазе медицинари, инжењери, кувари, конобари, грађевинари и многи други профили наших радника, те, најчешће у чланицама Европске уније лако проналазе посао.

Самир Куртовић, предсједник Савеза самосталних синдиката БиХ, каже да нема информацију да је из БиХ отишао иједан политичар.

"Они су задовољни, а радници нису. Радници су незадовољни платама, али и трошковима живота. Сваки дан расту цијене, од воћа, поврћа и тако даље. Чак су у Њемачкој, Аустрији и Швицарској цијене фактички исте, а плате су тамо три пута веће", каже Куртовић за "Независне новине".

"Па гдје ће политичар"?

Аднан Смаилбеговић, члан Економско-социјалног савјета БиХ, даје сликовит одговор на питање може ли се сјетити иједног политичара који је напустио БиХ.

"Па гдје ће политичар? Видите, ја сам имао једну дискусију не само за политичаре, него за јавни сектор. Био је коментар: 'Знате, у приватном сектору су мале плате и због тога радници одлазе вани, а у јавном су добре и људи неће да иду.'

Мој коментар је гласио: 'Не, него су радници у реалном сектору радна снага која треба Европи.' Коме треба један службеник из општине? Хајде да будемо отворени. Видите, код нас је, нажалост, политика постала озбиљно занимање и професија од које се може лијепо живјети. Све док је то тако, ја мислим да ово друштво неће ићи значајно напријед", каже Смаилбеговић у изјави за "Независне новине".

Политички аналитичар Тања Топић истиче да су политичари у БиХ заштићена врста, те да је прво питање које се поставља - шта би они могли радити у иностранству, јер мало ко од њих говори страни језик.

"Логично је да се неће одрећи привилегија и живота који је удобнији од 90 одсто становника у БиХ да би радили на градилиштима физичке послове, гдје не би имали личне возаче, обезбјеђење, неограничено телефонирање на рачун пореских обвезника, приступ јавним ресурсима као да су њихова приватна својина", каже Топићева за "Независне новине".

Одлазе они који су потплаћени

Одавде, додаје она, одлазе они који су потплаћени, чији рад није цијењен, а образовани су.

"Зашто би ишли они којима је политика обезбиједила живот као бубрегу у лоју", пита Топићева у изјави за "Независне новине".

Процјене показују да на годишњем нивоу БиХ само по основу оних који је напусте остане без 25.000 људи. Највише нам одлазе млади и квалификовани радници, а то повећава недостатак радне снаге и представља препреку економском расту и продуктивности у БиХ.

Смањење броја радно способног становништва

Струка поручује да исељавање, радне миграције, те старење становништва, као и низак наталитет, доприносе смањењу броја радно способног становништва. Према предвиђањима, радно способно становништво ће пасти са 68 одсто у 2020. на 58 одсто до 2050. године.

У овом моменту нико не зна тачан број грађана БиХ у исељеништву. Постоји једино процјена која показује да је у исељеништву 2023. године живјело 2,2 милиона грађана који воде поријекло из БиХ.

Међутим, многи оспоравају релевантност ове процјене, те подсјећају да није познато ни колико грађана живи тренутно у БиХ, јер попис није урађен од 2013. године.

(Независне) Фото: АП