Влада упитног легалитета иде у дуг око 81 милион евра

Уставни суд БиХ још није одлучио по више захтјева овлаштених предлагача о томе да ли је Влада РС уставна, а тај орган власти доноси бројне одлуке и приједлоге за које се не зна јесу ли уставни.

Подсјећамо, именовање Саве Минића, за предсједника Владе РС, према тврдњама из Народне скупштине РС предложио је Милорад Додик, иако је у то вријеме био физичко лице, јер му је био престао мандат предсједника РС.

Међу бројним одлукама које је нова Валда РС донијела у протеклом периода актуелан је и приједлог о прихватању задужења код Свјетске банке, Међународне банке за обнову и развој, у износу до 81,7 милиона евра, о чему би се Народна скупштина РС требало да се изјасни на сједници 4. новембра.

Процес воде СНСД-ови министри финансија

Према приједлогу одлуке, средства ће бити кориштена за побољшање регионалне повезаности и безбједности путне мреже у РС, са посебним фокусом на реконструкцију руте између Брода на Дрини на подручју Фоче и Хума код Шћепан Поља, те за реконструкцију приоритетних магистралних путева.

Крајњи корисник средстава биће јавно предузеће 'Путеви РС', које ће задужење отплаћивати РС према условима идентичним онима из уговора са Свјетском банком.

Министарство финансија РС за које се не зна је ли уставно, биће задужено за закључивање уговора о преносу средстава, док ће имплементацију Пројекта надзирати Јединица за управљање пројектом при ЈП Путеви РС.

Услови задужења предвиђају рок отплате од 32 године, укључујући седмогодишњи грејс период, те промјењиву каматну стопу везану за шестомјесечни ЕУРИБОР уз варијабилну маржу Свјетске банке, а поред тога, РС ће плаћати приступну таксу од 0,25 посто износа зајма и провизију на неискориштена средства од 0,25 посто годишње.

Иако одлуку о задужењу формално доноси Народна скупштина РС, сама реализација задужења не може се провести без сагласности институција Босне и Херцеговине.

У одлуци је изричито наведено да ће министар финансија РС потписати такозвани 'Супсидијарни споразум о зајму' између БиХ и РС, што значи да кредит формално узима држава Босна и Херцеговина, а РС је корисник и крајњи дужник.

Сличан принцип важи и за све међународне зајмове које ентитети реализују путем међународних финансијских институција, што значи да РС не може самостално закључити овај уговор без учешћа институција БиХ на које свакодневно власт у том ентитету удара.

Паре иду Путевима РС, зајам мора одборити БиХ

Уколико Народна скупштина РС потврди одлуку, Влада РС мораће да обезбиједи и сагласност Министарства финансија и трезора БиХ, као и одобрење Парламентарне скупштине БиХ, будући да Устав БиХ предвиђа да се међународни зајмови закључују у име државе.

Већ сада се може рећи да ће СНСД-ов министар финансија и трезора Срђан Амиџић дати сагласност на овај зајам, јер га тражи СНСД-ова власт у РС, но поставља се питање, ако се ова тема нађе пред посланицина у Парламенту БиХ прије одлуке Уставног суда БиХ, како ће се они односити према овом зајму иза које стоји Влада РС чије су именовање и легалност упитни.

У образложењу одлуке наведено је и да је ријеч о дијелу ширег инфраструктурног програма који се финансира и из других извора, односно Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и грант средстава Програма безбједног и одрживог транспорта (ССТП) у износу од 6,5 милиона евра. Укупна вриједност пројекта према тренутним процјенама износи око 139 милиона евра.

Иначе, према подацима из образложења одлуке, јавни дуг  РС на дан 31. август 2025. износио је 5,87 милијарди КМ, односно 30,3% БДП-а, док укупан дуг РС износи 6,7 милијарди КМ, што представља 34,7 посто процијењеног БДП-а.

Иако је то испод законског лимита од 60 посто ново задужење додатно повећава дугорочне обавезе ентитета.

(Рапорт) Фото: БН