Лијепе шпијунке безбједносна пријетња Америке

Када би неко препричао најновије упозорење америчке контраобавештајне службе, многи би помислили да је реч о заплету из неког холивудског трилера. Према писању британског листа Тхе Тимес, у Вашингтону су забринути да атрактивне Кинескиње и Рускиње које живе у Сједињеним Државама могу представљати „претњу националној безбедности“.

Образложење звучи необично: наводно те жене успостављају везе с америчким научницима, инжењерима и стручњацима у области високих технологија, заводе их, удају се за њих, па чак и оснивају породице, све у сврху добијања поверљивих информација.

У тексту се не наводи ниједан конкретан случај, али су обавештајни кругови очигледно проценили да је потребно упозорити јавност. Само оживљавање старе приче, иако је прастара, изазвало је бурне реакције, јер балансира између реалних безбедносних брига и стереотипа достојних шпијунских романа.

Један, наравно, неименовани аналитичар који је говорио за британски лист рекао је да је примио велики број захтева за повезивање од, како се изразио, „младих и врло лепих жена које се баве технологијом“. Његов закључак био је кратак: „Рећи ћу вам само да је то било чудно.“

Ипак, прича има и своју озбиљнију димензију. Америчке војне структуре све чешће упозоравају да се противничке силе више не ослањају само на класичне шпијуне, већ да покушавају да дођу до информација преко друштвених мрежа, апликација за упознавање и пословних платформи.

На тим местима се, тврде они, често стварају везе које почињу безазлено, а завршавају дељењем поверљивих детаља о технологијама, војној опреми или логистици. „Непријатељ више не мора да вам покуца на врата. Довољно је да пошаље поруку“, упозоравају из америчке војске.

У складу са тим трендом, 2021. године је формирана посебна Команда за контраобавештајне службе америчке војске, са задатком да се бави управо таквим облицима прикупљања информација. У извештајима се све чешће помиње да Русија, Кина, Иран и Северна Кореја сарађују у области сајбер и информационе шпијунаже, користећи широк спектар метода — од лажних профила и регрутерских огласа до наводних романтичних контаката.

Ипак, оно што је изазвало највише ироније у јавности јесте начин на који су поједини амерички медији пренели причу. Наслови у стилу „лепе шпијунке освајају Силицијумску долину“ више су звучали као реклама за нову серију него озбиљно безбедносно упозорење.

Таблоиди попут британског Сана су одмах посегнули за примерима из прошлости, као што је чувени случај Ане Чапман — руске шпијунке која је постала позната по гламурозним фотографијама и кратком боравку у затвору. Тиме су спојили стварне догађаје са митологијом о „фаталним женама“ које обарају системе заводљивим осмехом.

А да не испадне да се све велике шпијунске романсе догађају само у Америци, треба подсетити и на наш регионални „трилер“. У Загребу је недавно букнула афера у којој су хрватски пилот и лепа Српкиња из Косовске Митровице наводно умешани у шпијунажу за Београд. Прича има све елементе филма: љубав преко граница, војну униформу и „сумњиве поруке“. Дакле, чини се да овдашње девојке нимало не заостају за „кинеским и руским агенткињама“, барем кад је у питању способност да срце победи опрез.

Стручњаци за безбедност, међутим, упозоравају да проблем не лежи у националности или изгледу, већ у методи. Они истичу да социјални инжењеринг, способност да се кроз шарм, поверење или емотивну блискост извуче информација, није новост, нити га примењују само поједине државе. То је стара обавештајна техника, сада пренета у дигитално доба. Разлика је у томе што данас не мора да постоји ни физички контакт. Довољно је неколико порука, коментара и „лајкова“ да се створи привид познанства.

У том смислу, упозорење америчких служби више говори о рањивости савременог друштва него о некој филмској мрежи заводница. У свету где се границе између посла и приватног живота бришу, а поверљиве информације све чешће чувају на клауду, сваки разговор може постати ризик. Проблем је што се све то лако претвори у сензацију, а озбиљна тема изгуби на тежини.

Наравно, тешко је одолети иронији. Када државна служба изда упозорење које звучи као сценарио за комедију, реакције су неизбежне. На друштвеним мрежама већ се појављују шале о „националној безбедности угроженој лепим осмесима“, али иза те лакоће крије се реалан изазов: како разликовати стварни ризик од претеране сумњичавости?

Јер, ако се свака нова познаница третира као потенцијални агент страних сила, онда је поверење већ постало прва жртва модерног доба. А можда је баш то највећа опасност – да у покушају да се заштитимо, сами почнемо да гледамо на свет кроз призму шпијунског трилера.

(Оружјеонлине) Фото: АП