Сљедећа генерација милионера у свијету биће занатлије

Усљед муњевито брзог раста вјештачке интелигенције расте и забринутост немалог броја радника за своја радна мјеста, нарочито она почетног нивоа. Међутим, уколико се пажљиво слуша оно што говоре први људи који стоје иза технолошког бума, забринутост би требало замијенити размишљањем о потенцијално новим занимањима која би могла створити шансу за запослење.

Извршни директор Нвидије Јенсен Хуанг каже да постоје хиљаде послова за младе људе, захваљујући убрзаном расту податковних центара, али морају бити спремни да иду у занатску школу. Хуанг наглашава да процват вјештачке интелигенције ствара огромну потражњу за квалификованим занатима, те да је центрима података потребна физичка инфраструктура.

Осим тога, сматра он, инфраструктурни и стамбени бум суочава се с озбиљним недостатком радне снаге. 

Први човјек Нвидие недавно је најавио да улаже 100 милијарди долара у ОпенАИ како би помогао у финансирању развоја податковних центара заснованих на Нвидијиним АИ процесорима.

Глобална капитална улагања у податковне центре широм индустрије ће достићи седам билиона долара до 2030. године.

Потрага за грађевинским радницима

„Ако сте електричар, водоинсталатер, столар – требаће нам стотине хиљада таквих радника да изградимо све ове фабрике“, казао је Хуанг за Цханнел 4 Неwс у Великој Британији, додајући: „Сегмент занатлија у свакој економији ће доживјети процват. Мораћете удвостручавати и удвостручавати и удвостручавати сваке године.“

Да потрага за грађевинским радницима није ексклузивна само за наше балканско подручје, већ да је ријеч о глобалном дефициту, који се плаћа “сухим златом”, показује и податак да грађевински радници у иностранству могу зарадити више од 100.000 долара без факултетске дипломе.

Један податковни центар од 250.000 квадратних метара може запослити до 1.500 грађевинских радника током изградње – многи од њих зарађују више од 100.000 долара, плус прековремени рад – све то без потребе за факултетском дипломом. Након завршетка, око 50 радника са пуним радним временом одржава објекат. Али свако од тих радних мјеста подстиче додатних 3,5 у околној економији, преноси Фортуне.

Према Хуангу сљедећи вал прилика лежи у физичкој страни технологије, а не у софтверу, и за то његова тврдња како ће сљедећа генерација америчких милионера бити водоинсталатери и електричари, а не софтверски инжењери или дипломци МБА студија, у најмању руку може узети као тема за размишљање.

Хиљаде радника недостаје

Уколико се дубље анализира несташица за занатлијима, потребно је анализирати образовање младих генерација – вођене изреком – учити, стећи диплому, да би се касније живјело добро од свог рада – у протекле, најмање двије деценије, генерације су се окретале факултету, а не учењу заната.

На недостатак квалификованих радника упозорава и извршни директор Форда, Јим Фарлеy, који каже, преноси Фортуне, да Сједињене Државе не могу остварити своје амбициозне циљеве у области вјештачке интелигенције ако им недостају кључни радници за јачање инфраструктуре за изградњу технологије. Водећи се прогнозама да ће тржиште вјештачке интелигенције до 2033. године нарасти на 4,8 билиона долара, Фарлеy каже како су САД занемариле радну снагу потребну за изградњу и одржавање податковних центара и производних погона.

Предсједник Доналд Трамп увео је свеобухватне тарифе како би оживио радна мјеста у фабрикама, али у производњи најјаче економије свијета, и даље постоје проблеми са запошљавањем и задржавањем радника.

Ко се преквалификује?

Из извјештаја за Федерацију БиХ: Анкета послодаваца показује да је у 2024. години у сектору грађевинарства и индустрије пријављено око 3.620 радника које послодавци не могу наћи.

“У прошлој и овој години кроз програм “Обука за тржиште рада”, највећи број незапослених особа које су аплицирале за ваучер су са ССС, њих 1324”, казали су за Форбес БиХ у Федералном заводу за запошљавање.

Независно од стручне спреме, најтраженије обуке у 2024.години биле су за административне послове (527) и козметичке услуге (451).

Од укупно 371 незапослене особе са високом стручном спремом, 208 је аплицирало за обуку из административних послова, 69 за обуку из козметичких услуга, а 11 за обуку за ЦНЦ оператера.

У овој години, најтраженије обуке биле су козметички третмани (511), административни послови (312) и страни језици (70).

Када је о Високој стручној спреми ријеч од 316 апликаната 115 је аплицирало на обуку административни послови. “Не можемо са сигурношћу прецизирати да су све са нижом стручном спремом од њихове, јер се евидентира према ономе што доставе незапослене особе”, појашњавају у Заводу.

Са ВСС 77 их је аплицирало за обуке козметичких услуга.

Према процјенама Привредне коморе Републике Српске, тренутно недостаје између 7.000 и 8.000 мајстора свих профила – од тесара, заваривача и зидара, до руковалаца машина и керамичара.

Иако су зараде у овом сектору значајно порасле и често премашују просјечну плату у земљи, преноси ТВ М, млади и даље не показују интересовање за упис и обуку у занатским занимањима.

(<стронг>Форбес)