Александар Трифуновић: Је*о вас УСАИД

У фебруару, непосредно након пресуде Суда БиХ, Милорад Додик је са говорнице испред НСРС изнио бујицу огавних оптужби и према мени.

Сцена је била потпуно надреална, јер му је испред бине терцирао најпознатији гонич волова Српске, Змај од Шипова, што само по себи носи тешку симболику.

Назвао ме је америчким плаћеником УСАИД-а, оптужујући ме да рушим Републику Српску и све што уз то већ иде.

Након низа увреда и бесмислица, та се хистерична ескапада завршила директном поруком народу да се ‘обрачуна’ са мном, те уредницима БН ТВ и Цапитала. Што је наравно застрашујуће.

Чињенице су биле лако провјерљиве: Бука и ја нисмо добили нити један долар од УСАИД-а. Ја не рушим Републику Српску, пишем о оним који је разваљују друштвено и економски.

Али, кога занимају чињенице?

Пријатељ Зоран Кесић цијели тај бизарни говор је спаковао у својој емисји у хеви метал пјесму Јебо вас УСАИД, која је једина свијетла, смјехотресна тачка тих дана.

Данима након тога Додик је наставио хајку на мене, доводећи ме у везу с некаквим „стотинама милиона долара УСАИД-а“.

Није било емисије у којој ме није директно прозивао, показујући моју слику и износећи лажи и оптужбе које са мном немају ама баш никакве везе. Као ономад кад су ми изгребали ауто, а он изјавио да има „информације“ да смо колега и ја то сами себи урадили.

Бизарно је да су ми највећи хејтери свих ових деценија управо поједини новинари, онај људски сој који с лакоћом ципелари и радо се прикључује већ започетој хајци. Неки од њих су, парадоксално, некада и радили за мене.

Иако сам навикао на пријетње и прозивке, притисак тих дана био је несношљив. Само шачица драгих људи уз мене, драгих пријатеља који су разговарали са мном, чинила је да осјећај апсолутне усамљености и беспомоћности буде подношљивији.

Хиљаде лоших сценарија пролазило ми је мислима, и сваки је био могућ. Јер никад не знаш када ће лажи једног нечовјека бити схваћене као наредба и потакнути неку сличну будалу на акцију.

Мој посао је мој избор.

Никада се нисам жалио, нећу ни сада.

Не бих се враћао на ову тему, али једноставно морам.

Само прије пар дана, за вршиоца дужности предсједнице Републике Српске изабрана је жена која је радила за УСАИД, била лобисткиња за НАТО.

НСРС је тиме беспоговорно испунила Додикову наредбу.

Жељка Цвијановић се јавно похвалила тријумфом и испуњеним жељама америчке администрације, попут дјетета које вам задовољно показује туту да се похвали:

„Тата, види шта сам напјавио!“ Амбасада САД-а и Стате Департмент су такође похвалили урађено.

И шта ћемо сад?

Не знам за вас, али најмање што ја очекујем у овим данима америчког заноса у Српској од од бивше америчке плаћенице а сада в.д. предсједнице или од Додика лично, а као вишеструко испрозивани дугогодишњи „амерички плаћеник“, јесте Орден “Немањића за првоборачки плаћенички стаж.”

Барем толико.

И да, јебо вас УСАИД.

Да вас јебо.

Аутор: Александар Трифуновић