Ванредни избори су прилика да се зауставе политиканти

Промјене у нашем друштву су неопходне јер у креирању политика у Републици Српској не учествује академска заједница, већ политиканати који владајући последњих година, ово друштво прилагођавају својим потребама, док држава пропада, рекли су између осталог проф. др Бранко Докић, професор емеритус, проф. др Горан Марковић, декан Превног факултета у Источном Сарајеву и проф. др Саша Кнежевић, са Филозофског факултета у Источном Сарајеву.

Актуелна власт у Републици Српској равна је елементарној непогоди, а предстојећи ванредни избори су прилика да ствари почну да се постављају на своје мјесто, сматрају Докић, Марковић и Кнежевић.

“Побједом Синише Карана или било кога из СНСД-а, предсједник ће остати стари, знатно опаснији него што је био до сада. До сад је био одговоран за оно што је потписивао, јер сада неће ништа потписивати и неће ни за шта одговарати, а има довољно “ауторитета” и код Ссинише Карана, који ће слиједити оно што он (Додик) буде тражио”, рекао је Докић.

Докић додаје да је за њега знатно бољи кандидат Бранко Блануша, зато што ће свој посао обављати у складу са Уставом.

“Што ће инсистирати да Скупштина, Влада и превосуђе раде свој посао. За 10 мјесеци, колико буде предсједник, ако започне такав приступ, то ће бити велики капитал за изборе у октобру следеће године”, сматра Докић.

“Ја ћу увјек подржати професора са државног универзитета и то је, у суштини, сјајан показатељ гдје се налази наше друштво. Велика је лична храброст изаћи и бити кандидат опозиције. Не треба вјеровати у промјене него радити на промјенама, јер је вјеровање пасивна активност, него радити колико год је у нашој могућности да се те промјене десе, иначе нас заиста неће бити”, каже Кнежевић.

“Мени смета то што у овом друштву годинама, па и деценијама уназад, ви немате ниједну сувислу социјалну или економску политику која је изнесена у јавност. Не. Ви имате 90 посто људи који зависе од тога какве ће се економске и социјалне политике спроводити, а упркос те, националне теме су апсолутно доминантне. И то ј кључни проблем. Ви имате свакодневни живот  који се одвија стихијски, анархично, а да за то скоро нико не води рачуна”, рекао је Марковић.

Власт би требало да уважава ријеч академске заједнице, али се она данас мало чује, јер политичка елита то не жели, док се са дрге стране ни већина чланова академске заједнице не труди да то промјени, сматра Марковић.

“Ако ја, на примјер, нисам члан политичке странке и не учествујем у страначким активностима, то уопште не значи да не учествујем у политичком животу или да не могу у њему да учествујем, јер оног тренутка када напишем аналитички текст, дам изјаву за медије или учествујем у емисији, а бавим се одређеним друштвеним и политичким темама, то је већ политички ангажман”, рекао је проф. др Горан Марковић.

Гости емисије “Изазови” мишљња су да се академске вриједности у овом дрштву више не поштују.

“Замислите, да са факултета дођете са дипломом уз просјек 9, 8, који су вам дали професори, у нормалним системима Ви бисте добили посао на факултету или институту, а ви дођете у неку школу и десет пута добијете одбијеницу. Ми имамо и такве случајеве”. (водитељка: да ли је то слика нашег друштва?) -То је најбоља слика нашег друштва, сматра проф. др Саша Кнежевић.

“Ово што је нас задесило последњих 10 – 15 година у “политици” која је уствари чисто политиканство, равно је елементарној непогоди, а елементарне непогоде остављају страшне, а по некада и катастрофалне последице. Не будимо сигурни да ни ово политиканство, ако му не станемо у крај, може да нас доведе до катастрофалних последица”, сматра проф. др Бранко Докић

Припадници академске заједнице, али и сви грађани, треба да развијају осјећање слободе у односу на страх. Закључивати без размишљања је погрешно, а размишљати без знања је опасно и сви имају, ако не правну, онда моралну обавезу да развијају грађански активизам и учествују у јавном животу, сматрају гости емисије “Изазови”.

(БН) Фото: БН