СНСД поново преноси надлежности Републике Српске на БиХ: Пристали на формирање Врховног суда БиХ?!

Прије више од двије деценије СНСД је почео са преносом надлежности Републике Српске на БиХ. Потписивањем Реформске агенде тај процес се наставља. Поново је на реду правосуђе.

,,Не дамо Републику Српску, граница постоји, само слово а не дух Дејтона, вратићемо надлежности''...,ове и још низ парола годинама јавно узвикују функцинери СНСД-а а у пракси, ради останка на власти, и даље раде на "рушењу" Републике Српске.

Гласајући недавно за  Реформску агенду пристали су на даљи пренос надлежности у области правосуђа. Реформска агенда, достављена министрима у Савјету министара БиХ на енглеском језику која се и даље крије од јавности, предвиђа увођење Врховног суда БиХ. Ово тврди професор уставног права Милан Благојевић и као доказ нуди фотографију једне од страница поменутог документа.

,,Сасвим је јасно да су СНСД-ови министри у Савјету министара БиХ гласали да се установи правосудно тијело на нивоу БиХ надлежно да обезбједи јединствену примјену права на тероторији цијеле БиХ. То значи оснивање Врховног суда БиХ, што ће довести до укидања Врховног суда Републике Српске, јер не могу постојати два врховна суда,'' каже професор Благојевић.

И пензионисани судија Бранко Перић сматра да би успостављање Врховног суда БиХ било катастрифално за Републику Српску.

,,Тако нешто је немогуће у постојећој уставној структури'', каже Перић и додаје да може политика о томе да се договори али то онда захтјева потпуно нову реформу.

,, Морамо онда да одбацимо све ово, Дејтонски споразум гдје се правосудна власт даје ентитетима и да правимо неке нове законе и устав да би смо основали Врховни суд. Требало би да постоји правосуђе БиХ, нема ентитетског правосуђа и само би неки предмети могли бити у надлежности општинских судова, али структура се завршава са Врховним судом'', објашњава Перић.

Реформаска агенда предвиђа и увођење апелационог суда БиХ, што је по струци неопходно,  ако сте већ дозволили да се, мимо Дејтона, формирају Суд и Тужилаштво БиХ.

 ,,Пројекат Суда БиХ, његова структура, супротна је свим међународним правним конвенцијама. Да у истом суду постоји и првостепени и жалбени суд, то нема нигдје, апелациони суд мора бити одвојен од првостепеног суда'', тврди судија Перић а истог мишљења је и адвокат Миодраг Стојановић.

  ,,Мора се апелационо вијеће, оно којем се жалим након првостепене пресуде, одвојити и бити засебна институција. Зашто то још није урађено не знам али у овом тренутку се политичари ''туку'' око тога гдје ће бити сједиште тог апелационог суда'', тврди Стојановић.

Политичари се не туку између Сарајева и Бањалуке, што би донекле било очекивано, већ између вјеровали или не Бањалуке и Источног Сарајева. Милорад Додик не дозвољава да сједниште апалеционог суда БиХ буде у Источном Сарајеву јер је то по њему исто као да је у Сарајеву. Никоме не пада на памет да о томе, али и осталим темама из Реформске агенде,  пита Народну Скупштину.

Додуше, када би се Народна скупштина Републике Српске и одредила по питању Реформске агенде , то би било како нареди Милорад Додик , као што је наредио својим министима у Савјету министара БиХ да је подрже иако је мјесецима прије тога била неприхватљива.

Адвокат Стојановић поручује да је то недоследна политика док је судија Перић знатно оштрији.

,,Криминал не све стране. Концесије, породичне фирме које се финансирају јавним новцем, куд год се окренеш организовани криминал. Стиче се утисак да се наша власт бави само организацијом криминала'', тврди Перић.

Правосуђе, на свим нивоима, за сада не реагује на криминалне активности људи из власти. Да ли ће и када почети да се баве својим послом? Да ли је за то неопходна реформа или пренос надлежности?

(БН)