Америчке санкције НИС-у: Србија између Вашингтона и Москве

Сједињене Америчке Државе увеле су санкције Нафтној индустрији Србије због већинског руског власништва у компанији, чиме је укинута посебна лиценца која је НИС-у до сада омогућавала несметано пословање. Одлука Вашингтона, упозоравају аналитичари, отвара озбиљна питања о енергетској безбедности земље.

„НИС је кичма енергетског система Србије. Његово искључење угрозило би не само снабдевање енергијом, већ и читав привредни систем,“ каже политички аналитичар Марко Матић.

Његов колега Дарко Обрадовић додаје да је реч о ресурсу који има огроман значај за домаћу економију.

– „Питање НИС-а није само руско-амерички спор, већ ресурс који чини чак седам одсто бруто домаћег производа Србије,“ истиче Обрадовић.

Обојица саговорника сматрају да решење треба тражити у оквиру домаћих закона.

– „Закон о енергетици омогућава да Србија, без национализације, преузме контролу над рафинеријом у Панчеву,“ објашњава Обрадовић, док Матић оцењује да би „национализација НИС-а била уставно и законски оправдана јер се ради о заштити виталних интереса државе“.

Београд се, у тренутку када су санкције НИС-у на снази, налази између америчких мера и нових гасних аранжмана са Русијом.

Додатну неизвесност ствара најава Бугарске да ће од почетка 2026. обуставити транзит руског гаса преко своје територије.

– „Ако Бугарска заиста прекине транзит, сви уговори са Русијом могли би бити онемогућени, јер гас физички неће моћи да стигне до Србије,“ упозорава Матић.

Аналитичари закључују да Србија хитно мора пронаћи одрживо решење како би заштитила свој енергетски систем и избегла последице санкција које долазе из Вашингтона.

(БН) Фото: БН