Чланица Предсједништва БиХ као банка: Како је Жељка Цвијановић дала бескаматну позајмицу фирми у власништву супруга и сина

Жељка Цвијановић, чланица Предсједништва БиХ и функционерка СНСД-а ‘погурала’ је фирму Прим д.о.о. у власништву њеног супруга и сина са 140.000 КМ, а према тврдњама Рапортових извора, Цвијановићкин супруг и син су се ‘потрудили’ да јој што прије врате позајмљени новац, па у породици Цвијановић данас нико никоме ништа не дугује.

Да је Цвијановић фирми у власништву њене породице дала бескаматну позајмицу у износу од 140.000 КМ, она је чак навела и у изјави о имовинском стању достављеној Централној изборној комисији БиХ након општих избора 2022. године.

Приходи породичне фирме стално расту

Рапортови извори тврде да су фирма Прим, односно њени власници отац и син Александар и Стефан Цвијановић, без проблема вратили дуг супрузи и мајци Жељки Цвијановић, јер су у прошлој и претпрошлој години пословали с вишемилионским приходима који су сталном расту, а о чему свједоче и подаци доступни на страницама компанија које обрађују такве параметре.

Међутим, оно што је индикативно и чему нико од надлежних институција ни на нивоу БиХ ни у Републици Српској не придаје значај ни важност, јесу јавне тврдње Игора Црнатка, посланика у Народној скупштини Републике Српске који указује на то да је фирма Прим, у власништву блиских сродника Жељке Цвијановић, добила послове вриједне 25 милиона КМ на пројекту АТП турнир Српска опен, одржаном 2023. године, а ти послови су плаћани буџетским новцем, чијим већим дијелом су управљали кадрови СНСД-а.

Рапортови извори сада тврде да је Цвијановићка крајем 2022.године позајмила новац фирми у власништву супруга и сина управо како би их ‘погурала’ да се што боље позиционирају за учешће у вишемилионским пословима у оквиру пројекта тениског турнира, који сад већ годинама прате разне приче о малверзацијама.

Иако су у Републици Српској најављиване истраге о овом пројекту, оне до данас нису резултирале неким епилогом и конкретним подацима о томе како је потрошено око 55 милиона КМ јавног новца за потребе тог пројекта.

Хоће ли ико истражити потенцијални сукоб интереса

Имајући у виду чињеницу да се чланица Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић све чешће доводи у везу с милионима марака из тог пројекта, као и да је сама навела да је давала бескаматне позајмице фирми у власништву чланове њене породице, јасно је да би се с овим питањима требала позабавити и Комисија за спречавање сукоба интереса у институцијама БиХ, формирана сходно истоименом закону чије је усвајање 2024. године био један од увјета на европском путу БиХ и који је најављиван као кључни алат у борби против сукоба интереса.

Нажалост, до данас нисмо видјели неки конкретан резултат ове комсиије, а јавне информације о Жељки Цвијановић, и њеној повезаности с фирмом за коју се наводи да је склапала сумњиве, вишемилионске послове, итекако су разлог за поступање по службеној дужности ове комсиије, које је до сада изостало.

Такође, чињеница да једна изабрана државна функционерка може давати позајмице, баш као да је нека финансијска институција, попут банке, уз то фирми у власништву чланова њене породице, отвара и питања попут оних, откуд јој износ од 140.000 КМ за позајмљивање, затим, јесу ли при давању позајмице испоштоване све законске процедуре укључујући ону о утврђивању поријекла позајмљеног новца, па до транспарентности у поврату тог новца.

Гласање као улагање у туђе бизнисе

Детаљније информације о Цвијановићкиној позајмици није могуће пронаћи у изјави о имовинском стању у ЦИКБиХ, јер их није била у обавези ни доставити, а с друге стране ЦИК БиХ није одговоран за тачност података који се односе на податке садржане у обрасцу о имовинском стању, па се поново актуелизује питање, каква је сврха да политичари наводе своје имовинско стање када нико не провјерава јесу ли навели истините податке.

С друге стране, намеће се и питање, колико је уопште етично да политичарка са државне функције позајмљује десетине хиљада марака фирми свог супруга и сина, док већина грађана једва саставља крај с крајем?

И за крај, имајући у виду чињенице да већина политичара, а у томе предњаче они из СНСД-а има приватне фирме и да је и сама политика често најуноснији породични бизнис, грађанима је остало да се питају, да ли су избори и гласање за такве политичаре само инвестиција у породичне фирме моћника?

(<стронг>Рапорт.ба)