Шта је Реформска агенда и како ће се трошити новац?

Након више од годину дана блокада, Савјет министара Босне и Херцеговине је усвојило Реформску агенду, документ који је био услов за приступање фондовима из Плана раста за Западни Балкан Европске уније.

Документ са 113 мјера, којег су мјесецима блокирали министри из СНСД-а Срђан Амиџић и Сташа Кошарац, је коначно усвојен, те се сада шаље у Брисел, гдје ће Европска комисија одобрити или вратити документ на дораду.

Ако би се у Бриселу усвојила Реформска агенда, Босна и Херцеговина би отворила приступ за више од 900 милиона евра из овог плана, али је ово тек почетак посла за државне власти, али и њихове колеге на нижим нивоима.

Босна и Херцеговина ће добити седам посто средстава, од укупно 917 милиона КМ које су намијењене за нашу државу, до краја ове године ако Брисел прихвати Реформску агенду.

Свака даља уплата везана је за усвојене мјере односно свака транша је условљена конкретним потезима власти БиХ. Сваких шест мјесеци биће спроведена ревизија реформи на којима се ради.

Шта је Реформска агенда?

Документ којег је Савјет министара на телефонској сједници усвојило односи се на листу мјера које ће Босна и Херцеговина у наредном периоду проводити.

Другим ријечима, ријеч је о реформама које морају провести наше власти како би оствариле приступ новцу којег је Европска унија одвојила за нашу земљу.

Наравно, укупна количина тог новца је требала бити нешто више од милијарду еура, али је умањен за 108 милиона евра средином јуна, када је пробијен рок којег је пред власти у БиХ поставила Европска комисија.

Сам документ је био предмет политичких блокада СНСД-а, а ријеч је о двије тачке које су за владајућу структуру у Републици Српској биле неприхватљиве.

Ради се о мјерама везаним за поштовање одлука Уставног суда Босне и Херцеговине, те попуњавање највишег суда у БиХ, којем фали двоје судија које именује Народна скупштина Републике Српске, те о укидању ентитетског вета у Савјету за државну помоћ.

Иако финална верзија овог документа, којег је Савјет министара усвојила на данашњој сједници, није доступна, постоје информације о томе да је било промјена у ове двије тачке како би се осигурао позитиван глас министара из Републике Српске.

Како се дијели новац?

У драфту документа из јула 2024. године, у који је Клиx.ба имао увид, може се видјети да се новац из Плана раста дијели за разне пројекте на државном, ентитетском и локалном нивоу.

Тако су, између осталог, споменути пројекти изградње нових путева, писта на Међународном аеродрому Сарајево, школа широм БиХ, изградњу 5Г мреже, те других пројеката који ће се потпуно или дјеломично финансирати из овог фонда.

Оно што је важно споменути јесте да је, било да је ријеч о драфту из 2024. године или документу који је данас усвојен, у питању приједлог, те да ће се о свим пројектима индивидуално изјашњавати Савјет министара БиХ.

Једноставније речено, сваки пројекат који би требао да добије финансирање кроз овај програм мора бити индивидуално усаглашен на нивоу Савјета министара БиХ. Приједлоге за пројекте достављају нижи нивои власти, односно општине и кантони.

Уз то, финансирање ових пројеката је стриктно везано уз провођење мјера које садржавају први дио документа.

Другим ријечима, изградња путева или школа може бити обустављена ако у Бриселу процијене да се БиХ не придржава усвојених и одобрених мјера.

У сваком случају, усвајање овог документа је позитиван знак за БиХ, али је тек почетак процеса који захтијева широке реформе и придржавање договореним мјерама, што није одлика власти у БиХ.

(Клиx)  Фото: БН