Сергеј Лавров не говори истину

Сергеј Лавров, министар иностраних послова Русије, недавно је, како су пренијели медији, током редовног годишњег засједања Генералне скупштине УН "дјеловање Запада на Балкану назвао флагрантним примјером подривања суверенитета и грубог мијешања у унутрашње ствари независне државе". Међутим, Лавров је тиме прећутао важан дио истине о томе, а то је да је и Русија и те како учествовала у том подривању суверенитета и грубом мијешању у унутрашње ствари Босне и Херцеговине као државе чланице УН.

Пише: Др Милан Благојевић

Као један из низа доказа за то, довољно је навести примјер одлуке Кристијана Шмита, број 18/25 од 24.4.2025. године, којом је Шмит одрадио посао у корист Милорада Додика, омогућивши му том одлуком, донијетом ни мало случајно прије коначне кривичне пресуде жалбеног вијећа Суда БиХ, да се мјера безбједности забране обављања функције у било којем органу, што укључује и органе политичке партије, не односи на Додика и његову функцију вође СНСД-а, а тиме и креатора и управљача свих овдашњих кључних политичких процеса.

Дакле, у тој одлуци Кристијан Шмит се, као наводни основ за њено доношење, позвао на то да је:

"Савјет безбједности УН у више наврата потврдио својим резолуцијама да улога високог представника као коначног ауторитета у БиХ у погледу имплементације Анекса 10 Дејтонског мировног споразума укључује (како стоји у тим резолуцијама Савјета безбједности) овлаштење (високом представнику) за доношење обавезујућих одлука када (високи представник) оцијени да је то неопходно".

У овоме што је написао Кристијан Шмит, у тим резолуцијама Савјета безбједности, не крије се само Запад, већ и Русија, јер ниједну од тих резолуција Савјет безбједности не би могао усвојити без сагласности Русије као сталне чланице тог савјета.

Према томе, и Русија је, а не само Запад како би сада да нас обмане Сергеј Лавров, гласајући за такве резолуције подривала суверенитет БиХ те се грубо мијешала у унутрашње ствари БиХ, што је, како је вријеме показало, било искључиво на штету Републике Српске која је управо тиме доведена на ивицу пропасти и нестанка.

А све те резолуције Савјета безбједности УН су супротне Повељи УН, што је такође у вези са оним што је Сергеј Лавров истом приликом изјавио недавно у Генералној скупштини УН. Наиме, том приликом Лавров је казао и да се "у овом региону отворено крши и основни принцип Повеље УН о обавези свих чланица да поштују одлуке Савјета безбједности".

И на овом мјесту Сергеј Лавров поново не говори истину. Наиме, Повеља УН у свом члану 24. став 2. обавезује Савјет безбједности УН да када обавља своје функције то мора чинити поштујући принципе Повеље УН, а најважнији принципи су поштовање суверенитета сваке државе чланице УН и забрана да се над таквом државом успостави протекторат, то јест да неко споља под било којим изговором влада државом умјесто њених институција. Ти принципи су као обавезе за свакога јасно прописани члановима 2. и 78. Повеље УН.

Према томе, и Савјет безбједности УН има обавезу да када обавља своје функције поштује суверенитет БиХ, на шта га обавезују чланови 2. и 24. став 2. те члан 78. Повеље УН. Стога, да се Русија као стална чланица Савјета безбједности УН придржавала тих принципа не би допустила, јер има право вета, да Савјет безбједности УН усвоји противправне резолуције на које се у априлу ове године позивао Кристијан Шмит, јер су свим тим резолуцијама управо Савјет безбједности и Русија на најтежи начин повриједиле суверенитет БиХ као државе чланице УН, чиме су се најгрубље умијешали у питања о којима само институције БиХ имају право да одлучују.

Због тога није истина, коју би да нам намеће Сергеј Лавров,  да се наводно морају поштовати све одлуке Савјета безбједности. Управо супротно, не могу се и не требају поштовати одлуке Савјета безбједности којима се крши Повеља УН, што најбоље доказују противправне одлуке Савјета безбједности на које се позвао Кристијан Шмит у својој горе наведеној противправној одлуци из априла ове године.

Зато је неопходно подсјећати на ову истину, кад већ Сергеј Лавров и званична Русија то упорно неће да учине.

Др Милан Благојевић