Да ли БиХ чека велико поскупљење нафте и нафтних деривата?

Доналд Трамп, предсједник Сједињених Држава, од европских земља тражи да престану да купују руске енергенте, у замјену за америчку подршку увођењу строгих санкција Русији. Ако би се овај амерички притисак спровео у дјело, то би онда имало посљедице и за БиХ, и то и у политичкој и у економској сфери.

У политичкој сфери зато што су земље у Европи које су највише склоне Трампу уједно и најзависније од руских енергената, попут Словачке, Мађарске и Србије. Уједно, такав расплет могао би негативно утицати и на оне политичке актере у другим европским земљама које заговарају већу интеграцију с Русијом коју сматрају природним добављачем јефтиних енергената и сматрају да су алтернативе прескупе.

На примјер, дио хрватске политичке сцене, који је везан за мађарски МОЛ, такође жели да се задрже ове везе с Русијом, а самим тиме и да утичу на енергетску политику, па и политичка дешавања у сусједним земљама попут БиХ.

Што се тиче економског дијела, стручњаци које смо контактирали не слажу се о томе да ли ће, ако се ова Трампова пријетња оствари, то неминовно довести и до већих цијена енергената.

Дио стручњака сматра да ће сама чињеница да би логистика постала компликованија довести до повећања цијена, док их дио сматра да нафта није као природни гас у цијевима да се мора увијек довозити кроз фиксне доставне токове, већ да се може наћи на слободном тржишту, те сматрају да Европа већ ради на диверзификацији.

Када је ријеч о природном гасу, БиХ и даље није велики потрошач овог енергента, али би, како наши стручњаци сматрају, већа цијена могла утицати на пројекте гасификације.

Алмир Бечаревић, стручњак за енергетику, за "Независне" каже да је Европа већ кренула у диверзификацију и да планира да у скорој будућности више не купује руски гас, као и да се спроводе активности на проналажењу других добављача, како би се ослободили зависности од Русије.

"Али још увијек Европа је овисна о нафти и гасу из Русије и ако би се оствариле те најаве, логично је да би се то одразило и на БиХ. У којој мјери ће наше тржиште реаговати промптно у смислу промјене добављача, то ћемо видјети у наредном периоду, јер још не знамо ни да ли ће се та најава остварити ни, ако се оствари, у којој мјери", сматра он.

У којој мјери ће се ова најава остварити зависиће и од става унутар ЕУ, јер Словачка и Мађарска, земље које се највише противе престанку куповине руских енергената, имају и значајан утицај унутар европских институција.

Бечаревић истиче да су те земље сад пред избором да ли ће наставити инсистирати на руским енергентима или ће послушати Трампа, за којег кажу да слиједе његову политику.

"Индикативно је да је Мађарска већ закључила уговор са 'Схеллом' о испоруци отприлике двије милијарде кубика гаса годишње. Ова земља и овим показује да се припрема за такву одлуку", истиче он.

Бечаревић такође наводи да се све земље у окружењу, укључујући и Србију, припремају за такав сценарио, али да се у БиХ не ради ништа.

"Ми се надамо да ће 'Турски ток' и даље бити у функцији за транспорт гаса. Данска је недавно тражила да се посебна пажња обрати на 'Турски ток' и то треба сад посматрати", рекао је он.

Здравко Миловановић, стручњак за енергетику, сматра да би у случају увођења овакве замјене било јако тешко наћи замјену не само за гас који се доставља цијевима, него и за нафту. Поред тога, како истиче, промјена добављача увијек укључује и ризике и повећане трошкове.

"Чак и када је нафта у питању, ако је довозите бродовима, она је далеко скупља. Најјефтинији транспорт је кроз нафтоводе и продуктоводе када је ријеч о нафтним дериватима. Осим тога, бродови повлаче и веће осигурање, а то опет доводи до већих цијена", нагласио је он за "Независне".

(Независне) Фото: Илустрација, АП