БиХ користи мрвице, а лежи на "енергетској златној" резерви

Босна и Херцеговина нема много компаративних предности у односу на регију, али енергетика – посебно обновљиви извори и налазишта метала – јесте једна од њих.

БиХ има око 30% већи годишњи интензитет сунчева зрачења од просјека већине европских земаља (нпр. Њемачке и Пољске), са 2.000 сунчаних сати годишње, а у Херцеговини и до 2.400 сати уз око 1.500 кWх/м² годишње.

Процјењује се да фотонапонски енергетски потенцијал износи 70,5 × 10⁶ ГWх озрачене енергије годишње—индикативан податак за планирање будућих пројеката, пише Вецерњи лист.

Према НЕКП-у БиХ, циља се на 900 МW великих соларних електрана, 92 МW индустријских соларних система и 500 МW малих система.

Али, реализација касни због високих почетних трошкова и чињенице да је БиХ до сада имплементирала тек око половине потребних ЕУ регулатива у подручју ОИЕ.

У другој половини 21. вијека производња струје у БиХ и даље је већином из угљена (≈60%), хидроелектране дају око 35%, а вјетроелектране свега ≈2%.

Вјетроелектране су лани произвеле 357 ГWх. Струка процјењује реални вјетропотенцијал око 2.000 МW, при чему је данас искориштено мање од 7% (БХК ЦИГРЕ).

У сљедеће 3–4 године реално је очекивати прикључење око 700 МW вјетроелектрана (≈2 ТWх годишње), око 1.500 МW соларних електрана (≈2,1 ТWх годишње) и претежито инвестиције приватног сектора.

Тиме би се укупна годишња производња могла приближити 19 ТWх, док би потрошња остала на нешто више од 12 ТWх годишње.

Најкритичнија карика постаје мрежна инфраструктура. 

(Агенције)