Увод у трагедију функционисања државе и права

Вијест од 16.9.2025. године да је Уставни суд БиХ од подносилаца захтјева за оцјену уставности одлуке о избору тзв. владе Републике Српске и Саве Минића за њеног премијера затражио да му као доказ доставе нешто што најгрубљом злопутребом положаја крију Милорад Додик, Ненад Стевандић и остала знана и незнана лица, може бити увод у истинску трагедију у функционисању државе и права.

Наиме, с обзиром на то да наведена лица злоупотребљавајући своје функције те свјесно кршећи Устав, закон и Пословник Народне скупштине не дозвољавају јавности да се види акт којим је Саво Минић предложен за премијера, за очекивати је да ће то исто учинити и када то од њих затраже подносиоци захтјева с почетка овог текста.

У том случају за очекивати је да ће и ти подносиоци захтјева проћи као и посланици Народне скупштине Републике Српске, којима такође силници нису дозволили да виде тај акт чак ни током скупштинске расправе.

И у том случају исти ти силници опет ће проћи некажњено, јер није тај доказ од њих својом одлуком затражио Уставни суд БиХ, па да у том случају због непоступања по одлуци Уставног суда БиХ одговарају за кривично дјело неизвршења одлуке тог суда.

Но истинска трагедија ће наступити тек након тога, с обзиром на оно што прописује члан 22. Правила Уставног суда БиХ. 

Наиме, у ставу 1. тог члана је прописано да када захтјев за оцјену уставности не садржи податке неопходне за вођење поступка, а то је у овом случају податак у виду акта којим је Саво Минић предложен за премијера, Уставни суд ће затражити од подносиоца захтјева да најдуже у року од 15 дана отклони тај недостатак.

А ако у том року подносилац захтјева не отклони недостатак захтјев ће се одбацити, како прописује члан 22. став 2. Правила Уставног суда БиХ.

Дакле, није Правилима прописано да ако силници и подносиоцу захтјева одбију  да доставе тај податак да ће у том случају Уставни суд БиХ својом одлуком наложити силницима да доставе тај доказ, већ је Правилима прописано да ће се у том случају захтјев за оцјену уставности одбацити.

И тако се може доћи у ситуацију која ће бити истинска трагедија, истински пораз владавине права, државе и Уставног суда БиХ, пораз пред насиљем и силницима.

Једино то може спријечити Уставни суд БиХ, тиме што би у том случају он својом одлуком наложио силницима да му доставе тражени акт.

Др Милан Благојевић