Војни савези без разговора са комшијама нису добродошли регији

Министар спољних послова Марко Ђурић оценио је да недавно потписани споразум о војној сарадњи између Хрватске и Словеније не води ка већем поверењу и ближој сарадњи у региону. Ђурић је за РТС рекао да се не спори било коме да сарађује у области одбране, али да "боде очи" то што процес није био транспарентан, нити инклузиван.

Хрватска и Словенија потписале су декларацију о војној сарадњи, коју је хрватски министар одбране Иван Анушић назвао новим поглављем у одличним одбрамбеним односима двеју држава. Из словеначке владе кажу да Загреб и Љубљана имају велику одговорност на западном Балкану, посебно у очувању мира на Косову и Метохији и у Босни и Херцеговини. Помиње се могућност да им се ускоро прикључи и Бугарска. Свему је претходио и војни споразум који су у марту потписали Загреб, Тирана и Приштина.

Министар спољних послова Марко Ђурић оценио је да недавно потписани споразум о војној сарадњи између Хрватске и Словеније не води ка већем поверењу и ближој сарадњи у региону. Ђурић је за РТС рекао да се не спори било коме да сарађује у области одбране, али да "боде очи" то што процес није био транспарентан, нити инклузиван.

"Налазимо се у региону који је много прошао у последњих 30 година. Стварање додатних савеза, а да се о томе не консултује и не разговара са земљама у суседству отвара многа питања и изазива забринутост", рекао је Ђурић и додао да низ других земаља такође нису консултоване нити позване да узму учешће.

Директор Међународног института ИФИМЕС Зијад Бећировић види ово као део груписавања у региону, започетог споразумом Хрватске, Албаније и Приштине у марту, што Србија перципира као притисак и стратешко окружење.

Бећировић упозорава да такви савези, искључујући Србију, стварају тензије уместо да јачају пријатељство.

"Видимо да долази до прегруписавања, односно неких савезништава у региону. То је започело у месецу марту, када је потписан тзв. војни савез између Хрватске, Албаније и приштинских власти. На то је Србија одговорила интензивирањем сарадње у оквиру споразума о војној сарадњи са Мађарском. Тада се говорило да ће можда том савезу да се придружи Бугарска и Црна Гора. Црна Гора је то демантовала. Бугарска још увек није рекла да се неће придружити том савезу. И после тога долази до потписивања споразума између Словеније и Хрватске", рекао је Бећировић.

Он додаје да било какво прегруписавање које искључује некога ствара претње, посебно јер Србија то види као стратешко окружење, упркос постојећим савезима попут НАТО.

"Мислим да било какво прегруписавање, односно формирање војних савеза, уколико искључује некога, од тих савеза, ствара потенцијалну претњу. Поготово Србија то доживљава на такав начин или је окружена државама чланицама НАТО и она то зове стратешким окружењем. Иако званично то нису претње упућене никоме, ипак се у већини српске јавности то перципира као претња која је упућена само Србији", каже он.

Бећировић наглашава да треба улагати у пријатељство уместо у војне савезе, посебно јер постоје споразуми са НАТО-ом.

"Мислим да треба више улагати у пријатељство, а не у војне савезе. Поготово што постоји један војни савез у којем су и Србија, и Хрватска, НАТО. Тако да једноставно треба радити на унапређењу односа и развијати већ постојеће споразуме. А Србија има одличне односе и са НАТО преко Партнерства за мир, али и сарадњу са НАТО у оквиру КФОР-а, јер КФОР штити, гарантује мир, посебно опстанак српске заједнице на Косову, али је то поприлично неповољно окружење за саму Србију", рекао је Бећировић.

"Хрватска има амбиције да би на неки начин загосподарила самим регионом"

Зијад Бећировић објашњава да Србија одговара наоружавањем и јачањем војске, видићи савезе као притисак на њу у деликатном времену.

"Она узвраћа политиком одвраћања, наоружавањем, јачањем војних ефектива. Уколико жели да сачува постојећи положај, а то је неутрални војни статус, који се сваким оваквим савезом сматра једним обликом притиска на Србију, поготово сада у једном деликатном времену, у последњих неколико месеци.

Тако да када причамо о овим круговима, они чак и не скривају да желе да сруше председника Србије Александра Вучића. Ту се игра мање-више отворених карата, али и у позадини је пуно тога што јавност не зна", рекао је Бећировић и додао:

"Мислим да је најважније у овом тренутку сачувати мир и стабилност и ви сте мало пре у својим прилозима рекли и када је питање и Косово и други делови, да не могу се постизборним или предизборним инжењерингом бирати политичка опција која ће владати, то треба да одлуче грађани, односно бирачи", рекао је Бећировић.

За Бећировића је улога Хрватске у очувању мира у БиХ проблематична.

"Ми морамо знати да је према пресуди Хашког суда Хрватска осуђена да је учествовала у удруженом злочиначком подухвату у БиХ, у међународном оружаном сукобу. Тако да је једноставно питање колико са том хипотеком једна таква земља, која је чланица НАТО и ЕУ, може допринети миру и стабилности БиХ", каже он и додаје:

"Очито је да Хрватска има амбиције да би на неки начин загосподарила самим регионом, то се види по томе што су у Србију послали, односно излобирали, да Тонино Пицула буде известилац ЕП за Србију. То је несватљиво, јер увек је било да известилац не може бити из суседне земље и то се поштовало. Тако је рецимо када су Словенци хтели да имају известиоца за Хрватску, када Хрватска није била чланица ЕУ, то је било онемогућено и сматрало се апсолутно немогућим да то буде", каже он.

(<стронг>Еуронеwс Србија)