Већи увоз: Крива хидрологија, а не лоше управљање?

БиХ је у протеклих осам мјесеци увезла три пута више електричне енергије у односу на исти период лани, а из надлежних предузећа као разлог наводе смањену производњу струје због изузетно лоше хидрологије, што их је приморало да веће количине купују на тржишту по знатно вишим цијенама.

Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, од јануара до краја августа  увезена је електрична енергија у вриједности од 447,071 милиона КМ, док је истовремено лани стигла струја "тешка" 138,309 милиона марака. 

Највише електричне енергије ове године увезено је из Хрватске и то у вриједности од 210,311 милиона марака. Слиједи Словенија, одакле је стигла струја вриједна 71,934 милиона КМ, те из Србије у вриједности 53,798 милиона КМ.

Генерални директор "Електропривреде Републике Српске" Лука Петровић изјавио је за "Глас" да је ове године производња електричне енергије из хидроелектрана смањена и до 50 одсто због изузетно лоше хидрологије, што је директно утицало на раст набавне цијене струје.

- Недостајућу хидроенергију морамо надокнадити куповином на тржишту, што је знатно скупље. Слична ситуација била је и 2024. године, али смо тада имали стабилан рад термоелектрана, док је ове године због њихове нестабилности и лоше хидрологије увоз био још већи, а самим тим и набавна цијена електричне енергије - истакао је Петровић.

Он је додао да "Електропривреда" иначе настоји да струју префактурише по набавним цијенама, али да је ове године то било немогуће, па је предузеће остварило негативан резултат.

- Рачуница је једноставна, просјечна цијена по којој електричну енергију продајемо грађанима износи 39,7 евра по мегават-часу, а привреди 75 евра. Набавна цијена на тржишту је виша од тога, што значи да продајемо јефтиније него што купујемо - навео је Петровић.

Према његовим ријечима, постоје два начина да се тај дисбаланс умањи, а то су смањивање улазних цијена електричне енергије или повећање цијене за крајње кориснике.

- Ипак, ми то нисмо чинили ни прошле, ни ове године, већ смо се окренули кредитним аранжманима у нади да ће хидролошка ситуација бити повољнија, како не бисмо трошкове пребацивали на грађане - нагласио је он.

Као једино трајно рјешење Петровић види у изградњи нових извора из обновљивих енергија.

- У току су обимни радови на хидроелектранама "Дабар" и "Бистрица", а спремна су и три пројекта из области соларне енергије за која се очекује затварање финансијских конструкција. Само тако можемо обезбиједити јефтине мегават-часове и дугорочно очувати најповољнију цијену за потрошаче – поручио је Петровић.

Он је додао да је проблем високих набавних цијена у термоелектранама посљедица застарјеле технологије и недовољних улагања, док хидроелектране и даље производе јефтинију струју.

- Стање пратимо из мјесеца у мјесец, а на основу захтјева дистрибутивних предузећа сагледаћемо ситуацију и за ову и наредну годину – истакао је Петровић.

ОБНОВЉИВЕ ЕНЕРГИЈЕ

Подаци УИО БиХ за осам мјесеци:

УВОЗ                                 Вриједност ( у КМ)

2025.                                 447.071.150

2024.                                138.309.616

ИЗВОЗ                              Вриједност ( у КМ)

2025.                                 583.527.195 

2024.                                403.591.687

ИЗВОЗ

Подаци УИО показују да је БиХ за осам мјесеци ове године извезла електричну енергију у вриједности од 583,5 милиона КМ, што је знатно више него у истом периоду лани када је извоз износио 403,6 милиона марака. Највећи дио извозне струје отишао је у Србију, у вриједности од 183,8 милиона КМ, док је у Хрватску продато струје у вриједности од 157,1 милиона КМ, а у Црну Гору 89,4 милиона КМ.

(Глас Српске) Фото: БН илустрација