Увоз гута домаћу воду, рјешење у рукама купаца

На тржиште Босне и Херцеговине за осам мјесеци ове године увезено је воде и сличних напитака у вриједности од 214.669.057 КМ, док је истовремено извезено воде вриједне 51.265.966 КМ.

Дефицит у овој области, према ријечима економиста, најбрже могу ријешити купци.

Показују то подаци Управе за индиректно опорезивање БиХ, а они обухватају воду, укључујући природне или вјештачке минералне воде и газиране воде, без додатог шећера или других средстава за заслађивање или арома, лед и снијег, те воду укључујући минералне воде и газиране воде, са додатим шећером или другим средствима за заслађивање или ароматизацију и остала безалкохолна пића.

Игор Гавран, економиста, у разговору за "Независне новине" истиче да је важно нагласити да категорије које се посматрају укључују и друга пића, попут газираних и енергетских пића, те биљних напитака, ледених чајева и слично.

Међутим, како додаје, то не мијења чињеницу да укупно гледано имамо дефицит.

"Увоз и дефицит најбрже могу ријешити сами купци, ако купујемо домаће, а не увозно, нема ефикасније мјере од тога. Укратко, ниједан дефицит није добродошао, а посебно је апсурдно када увозимо оно што нам реално не треба, али када је вода у питању, слика ипак није тако трагична како се чини и трендови су позитивни, уз наду да се и вриједносно, а не само количински могу даље унаприједити уз више улагања и напора", каже Гавран за "Независне новине".

Он додаје да, иако је увоз и даље неоправдано велики, то не значи доминацију увозне воде на бх. тржишту.

"Наиме, и даље домаћи произвођачи покривају већину тржишта 'праве' воде и велики дио тржишта воде с додацима и осталих производа на бази воде. Има још пуно простора да се стање поправи, да се повећа учешће домаћих брендова на тржишту, неки страни брендови који имају традицију да пренесу производњу у БиХ умјесто увоза, да домаћи произвођачи прошире лепезу производа и покрију и оне категорије које данас не производимо, а да извозници повећају количину и вриједност извоза у складу с квалитетом који је неспоран. Свему томе могу допринијети и власти смањењем трошкова пословања у БиХ и строгим контролама квалитета увозне робе у свим категоријама, укључујући и воду", објашњава он.

Гавран је подсјетио и на анализу Министарства спољне трговине и економских односа БиХ у вези са овим производима, а како наводи, у првој половини ове године доминирао је увоз воде с додацима и разноврсних напитка на бази воде, док је увоз "праве" воде знатно мањи.

Када је ријеч о извозу, према тој анализи, из БиХ је отишло више воде без додатака.

"Наш количински суфицит у трговини 'правом' водом је задржан и чак повећан, уз раст извоза од 20 одсто. Иако анализа не укључује наредна три мјесеца, врло је вјероватно да се слика није значајније промијенила и да и даље имамо позитиван количински омјер у трговини 'правом' водом, а неповољан у трговини водом са додацима и овим осталим напицима на бази воде", наводи Гавран за "Независне новине".

Како додаје, највећи разлог што вриједносни омјер не прати количински је то што у највећем броју случајева цијене воде и других производа који се извозе су много ниже од цијена увозних производа истих категорија.

"Тако да, иако количински извеземо више 'праве' воде, пуно је јефтиније продајемо вани него што скупо плаћамо увозну и онда имамо количински суфицит, а вриједносни дефицит. Да ли је то зато што недовољно цијенимо властиту вриједност, а прецјењујемо туђу или недовољно улажемо у маркетинг или смо уцијењени од страних купаца, или је нешто десето у питању, то је тешко рећи. Сами извозници најбоље то могу објаснити. Искрено мислим да наши производи заслужују пуно вишу цијену у извозу, а да су увозни далеко преплаћени", тврди он.

(Независне) Фото: БН