Пет одсто инфлација у Српској, повећан БДП, ево за колико

Реални раст бруто домаћег производа (БДП) у другом кварталу ове године у Републици Српској износио је 1,9 одсто, док је са друге стране годишња инфлација у јулу ове године била пет одсто, подаци су Завода за статистику Републике Српске.

Како се наводи у подацима, посматрано по подручјима класификација дјелатности у другом тромјесечју ове године значајан реални раст бруто додате вриједности забиљежен је у подручјима информације и комуникације за 4,9 одсто, затим умјетност, забава и рекреација и остале услужне активности за 3,9 одсто, а грађевинарство за три одсто, пишу Независне новине .

Реални пад БДП-а забиљежен је у прерађивачкој индустрији за 2,2 одсто, а у вађењу руде и камена, производњи и снабдијевању електричном енергијом, гасом, паром те климатизацији, затим снабдијевању водом, као и канализација, управљање отпадом и дјелатности санације (ремедијације) животне средине за 1,8 одсто.

Када је у питању инфлација, цијене производа и услуга које се користе за личну потрошњу у Републици Српској у јулу 2025. године у односу на претходни мјесец су више за 0,3 одсто, а на годишњем нивоу за пет одсто.

“Од 12 главних одјељака производа и услуга, више цијене на годишњем нивоу забиљежене су у девет, ниже цијене у два, док су цијене у једном одјељку остале на истом нивоу. Највећи годишњи раст цијена у јулу 2025. године забиљежен је у одјељку храна и безалкохолна пића 10,6 одсто“, стоји у саопштењу Завода за статистику РС.

Професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Предраг Млинаревић истакао је да ће пројекције раста у другој половини године вјероватно бити боље због ефектуизације трговинског споразума ЕУ са САД, што ће се позитивно одразити на економију ЕУ, а посредно и на наш извоз.

“Саме стопе раста од два одсто не гарантују бржу конвергенцију жељеном нивоу стандарда и указују на потребу за структурним промјенама које би довеле до промјене кључних извора раста. Са растом инвестиција у секторе са већом доданом вриједношћу могуће је генерисати веће стопе раста на одрживој основи.

Овако ослоњени на ресурсно-интензивну производњу и потрошњу као носећи стуб раста врло лако можемо упасти у зону стагнације”, нагласио је Млинаревић. 

(Независне) Фото: БН