Најближи сјеверном полу: Овдје се не рађа и не сахрањује

Негдје на пола пута између Норвешке и Сјеверног пола, налази се скупина острва позната као Свалбард.

Једно од најсјевернијих насељених подручја на свијету, познато је по свом суровом, удаљеном терену са глечерима и замрзнутом тундром која је дом поларним медвједима, ирвасима и арктичким лисицама.

Сјеверна свјетлост је видљива током зиме, а љето доноси “поноћно сунце” сунчеву свјетлост 24 сата дневно.

Лонгјербијен је главни град и највеће насеље на Свалбарду. По свом административном уређењу, највише и подсјећа на просјечан град у Норвешкој. У Лонгјербијену живи преко 2 000 људи, а долазе из 50 различитих земаља.

На цијелом Свалбарду има 2.667 становника (по попису из 2016. године). Поларни дан или поноћно сунце овдје траје од 20.04. до 23.08., а поларна ноћ од 26.10. до 15.02. Зимска комбинација пуног мјесеца и снијега може пружати додатно освјетљење.

Ово највеће мјесто и административни центар Свалбарда је основао амерички предузетник Џон Мунро Лонгијер 1906. године, када је основао први рудник угља и насеље око њега.

Место је назвао Лонгијер сити – по себи, што је касније постао и званичан назив свалбардског главног града и најсјевернијег насељеног мјеста на свијету.

Тло смрзнуто, тијело не може да се разгради

Често се фигуративно каже да је на Свалбарду “забрањено умријети”.

Добро, није баш забрањено, али – на Свалбарду је хладно. Арктички хладно – да некад изгледа као да живите баш на сјеверном полу.

Тло је углавном трајно смрзнуто, па се органске ствари споро разграђују – готово никако. Из тог разлога, старије и тешко болесне особе, оне које се унапријед не одлуче на кремирање, пребацују се на копно, гдје чекају своје посљедње дане.

Ни када је порођај у питању, ситуација није другачија. Како “није дозвољено умрети”, овде “није дозвољено” ни породити се.

Наиме, неколико мјесеци прије порођаја, труднице се пребацују на копно (ако не у Норвешку, онда у земљу чије држављанство мајка има). Иако постоји болница у Лонгјербијену, једноставно није довољно добро опремљена.

Другим ријечима, власт на Свалбарду не жели компликације.

Нема грипа, али има карантина

Због споменуте хладноће, вируси и бактерије тамо тешко опстају. Зато, када се мајка након порођаја врати с бебом, морају неко вријеме да проведу у карантину.

Прво, да се они прилагоде, али још важније, да не би донијели неку заразу с копна.

Свалбард је једно од ријетких мјеста на свијету гдје поларни медведи могу живети природно и слободно. Због изузетне снаге и брзине ових моћних животиња, сусрети са људима могу бити врло опасни.

Такве ситуације су ријетке, али се морају предузети одређене мјере приликом кретања изван насељеног мјеста.

Зато – по закону се не закључавају улазна врата, да би свако могао да се сакрије уколико га појури бијели медвјед.

Свалбард има и свој “град духова”, а зове се Пирамиден (у преводу дословно значи пирамида, названо по облику оближње планине). Ово рударско мјесто су основали Швеђани 1910. и продали га Совјетском Савезу 1927. године, пише Жена Блиц.

(Блиц)  Фото: АП