Скок цијена злата: Грам као осам килограма јунетине

Цијена једног грама злата достигла је на свјетским берзама вриједност од чак 187 марака, биљежећи нове историјске рекорде. Према оцјенама стручњака то је резултат страха инвеститора и централних банака који сматрају да и даље постоји реална опасност од стагфлације на глобалном нивоу.

Према подацима са свјетских берзи, једна унца злата (31,1 грам) тренутно кошта 3.477 долара, опасно се приближавајући фамозној граници од 3.500. Ријеч је о континуираном и стрмоглавом расту, који је посебно изражен у посљедњих пет година. У овом периоду једна унца злата скочила је за вриједност од 1.507 долара, односно 78 одсто. 

Ако се направи већа временска дистанца, може се видјети да неко ко је рецимо прије 20 година имао новца да купи један килограм злата, на тој полуги могао је да заради чак 172.000 марака, јер је вриједност овог племенитог метала скочила за невјероватних 675 одсто.

Само током ове године вриједност злата коригована је на више за око 25 одсто, што показује да је оно, гледано из угла великих инвеститора и власника капитала, и даље једно најсигурнијих уточишта капитала у неизвјесним економским временима у каквим и данас живимо.

Колико је овај племенити метал постао вриједан може се видјети ако се направе одређена поређења. Један грам злата данас кошта као и рецимо осам килограма јунетине у продавници или као једно омање јагње (живе ваге). Један килограм пак вриједи као и омањи стан у Бањалуци од 45 квадратних метара.

Слична ситуација је и са сребром, које је у посљедњих годину дана поскупјело за 40 одсто. Берзански аналитичари оцјењују да је наставак раста вриједности злата повезан са дешавањима у свијету, страховима од нове инфлације, рецесије и веће незапослености, али и спорадичних трговинских ратова које води актуелна америчка администрација. Све очи су упрте и ка америчким Федералним резервама, да ли ће или не снизити каматне стопе.

Велики играчи стога одлучују да диверзификују своју имовину, односно девизне резерве, тако што ће повећати златни портфолио. Овај тренд је посебно присутан код централних банака које на овај начин покушавају смањити своју изложеност разним спољним стресовима.

Поред тога, све већи је и број држава које повлаче своје златне резерве из иностранства и враћају у домаће трезоре. И Србија је међу земљама које су донијеле такву одлуку.

Ова одлука је образложена не само финансијским разлозима већ и политичким, суверенистичким и безбједносно-стратешким интересима. Према оцјенама појединих аналитичара злато данас није само економска категорија, већ и симбол суверенитета и стабилности у времену када је повјерење постало луксуз.

За разлику од Србије и других земаља у свијету и окружењу, БиХ у овом тренутку не планира да злато које има у свијету, барем дјелимично врати у земљу, а што је, према оцјенама стручњака, погрешно и ризично с обзиром на то да се у посљедње вријеме и финансијски системи користе као геополитичко оружје.

Тренутно, БиХ, односно Централна банка БиХ, посједује око 3,5 тона монетарног злата и оно је физички смјештено у Централној банци Енглеске.

Највећи купци

Централне банке, нарочито из Кине, Турске, Индије и Швајцарске, агресивно повећавају своје златне резерве као одговор на економске и политичке неизвјесности. Ту су и Србија, Чешка, али и Пољска, чија је народна банка повећала резерве злата за више од 1.000 процената у односу на 2024. годину.

(Глас Српске) Фото: Тањуг