За кога ради Тужилаштво БиХ?

У њој сам између осталог написао да сам, док сам био правни савјетник српског члана Предсједништва БиХ (Жељке Цвијановић) на састанку одржаном 26.6.2023. године (на којем су поред мене учествовали Додик, Жељка Цвијановић, Ненад Стевандић, Радован Вишковић) рекао да не треба доносити закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ, јер ће то бити закон супротан Уставу БиХ, али тај мој савјет није уважен.

Умјесто тога на захтјев Додика наредног дана, 27. јуна 2023. године, Народна скупштина је усвојила тај закон, чиме су Додик и Народна скупштина дали повод Кристијану Шмиту да наметне своје кривично дјело неизвршења одлука високог представника, што је Шмит само који дан касније и учинио.

У истој колумни сам написао и да сам у јулу 2023. године на састанку једне радне групе у згради Владе Републике Српске као савјетник српског члана Предсједништва БиХ такође савјетовао да је штетно за Републику Српску да се, супротно Уставу БиХ, припрема и усваја закон о непримјењивању пресуда и других одлука Суда БиХ, чија припрема је била задатак те радне групе.

Нажалост, ни тај мој савјет није усвојен, због чега сам тражио да се у записник са тог састанка радне групе барем унесе то моје неслажуће мишљење.

Убрзо након што је у сриједу 21. маја ове године објављена та моја колумна на порталу БН ТВ, у суботу 24. маја 2025. телефоном ме је позвао Нермин Халилагић, представивши ми се као истражилац Тужилаштва БиХ. Рекао ми је да ме службено зове поводом те моје колумне на БН ТВ и да требам доћи као свједок на саслушање у Тужилаштво БиХ.

Одговорио сам му да Тужилаштво БиХ треба да ми пошаље позив за то, на шта ми је рекао да ће ми позив бити уручен када дођем у Тужилаштво БиХ у Сарајеву. 

У разговору ми је понудио два термина, па сам, пошто се радило о два дана који су били један до другог, одабрао сриједу 28. мај 2025. године.

Када сам тог дана у 12 сати дошао у Тужилаштво БиХ уручен ми је позив као свједоку (чија фотографија је у прилогу овог текста), а онда је приступљено мом саслушању. 

<имг срц="хттпс://www.ртвбн.цом/стораге/галлерy/2025-08-31/08312025021251.јпг" алт="" wидтх="1200" хеигхт="1600" />

Радњу мог саслушања обављао је тим, а то су били тужиоци Тужилаштва БиХ Ћазим Хасанспахић и Санита Имамовић, чему је све вријеме био присутан и истражилац Нермин Халилагић.

Упознали су ме, што пише и у позиву, да сам позван као свједок на саслушање у кривичном предмету који Тужилаштво БиХ води против Милорада Додика, Ненада Стевандића и Радована Вишковића због основа сумње да су починили кривично дјело напада на уставни поредак, из члана 156. Кривичног закона БиХ.

Њихов однос према мени је био веома коректан, а током саслушања ја сам поновио оно што сам написао у колумни објављеној на БН ТВ, дакле да сам савјетовао 26.6.2023. да не треба доносити закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ, а да сам у јулу 2023. савјетовао да је штетно за Републику Српску и да је супротно Уставу БиХ доносити закон о непримјењивању пресуда и других одлука Суда БиХ.

Такође сам, на питање тужилаца, рекао да ми ништа није познато о законима које је крајем фебруара 2025. године усвојила Народна скупштина, а којима је забрањен рад Суда БиХ, Тужилаштва БиХ и СИПА-е на територији Републике Српске, јер сам још у септембру 2023. године престао бити савјетник српског члана Предсједништва БиХ и од тада немам никакве контакте са властима у Републици Српској.<бр />И то је била суштина мог саслушања у Тужилаштву БиХ.

Недуго након тог саслушања, негдје крајем јуна ове године, појавиле су се у јавности информације да је главни тужилац Тужилаштва БиХ смијенио тужиоце у наведеном предмету, што значи и наведене тужиоце који су мене саслушавали, а умјесто свих њих одредио само једну тужитељку (и то, како су извијестили медији, кћерку покојног Славка Јовичића, бившег члана Додиковог СНСД-а).

И онда смо, убрзо након тога, 4. јула ове године свједочили реализацији незаконитог договора, који не дозвољава Закон о кривичном поступку БиХ, на основу којег се најприје Додик, за којим је био одређен притвор и расписана потјерница због наведеног кривичног дјела, појавио и мирно ушетао у Тужилаштво и Суд БиХ, из којих је врло брзо истог дана пуштен на слободу.

И тиме му је омогућено да и даље влада Републиком Српском, да би се убрзо затим по истом сценарију у Тужилаштво БиХ мирно ушетали и истог дана били пуштени на слободу и Ненад Стевандић и Радован Вишковић, иако је и против њих био одређен притвор и расписана потјерница због истог кривичног дјела, као и против Милорада Додика.

Зато, послије свега овога не могу да се отмем питању које постављам себи, а то је питање зашто је главни тужилац Тужилаштва БиХ најприје расформирао истражни тим у овом предмету и умјесто више тужилаца који су радили у њему, који су и мене саслушали као свједока, довео и поставио само једну тужитељку? 

Није ли то због тога што ти тужиоци нису прихватали наведени незаконити договор о томе да се Додик, и поред притвора и потјернице за њим, мирно ушета и убрзо одшета из Тужилаштва БиХ 4. јула ове године, па је зато расформиран тај истражни тим, а на његово мјесто постављена само једна тужитељка? 

Да би тек послије тога услиједило оно што смо сви видјели, она предаја Додика Тужилаштву и Суду БиХ одакле му је омогућено да се убрзо мирно одшета на слободу и настави своју аутократску владавину.

Ово су крупна и суштинска питања не само овог једног предмета него нашег правосуђа и владавине права у цјелини.

Зато, дакле, треба барем јавно постављати и понављати и питање из наслова овог текста.

Па нека макар јавност о томе суди и закључује, када то неће, боље рећи не дају, они који су носиоци правосудне и свеукупне овдашње власти.

Пише: Др Милан Благојевић