Тржиште криптовалута: Интерес расте и поред сумње у преваре

Док интересовање великих инвестиционих фондова за дигиталну имовину расте широм света, све је приметније и интересовање грађана Босне и Херцеговине за криптовалуте.

Иако не постоје званичне статистике о броју корисника или укупном обиму трговања, доступне процене показују да између 25 и 30 хиљада грађана БиХ тренутно активно тргује на глобалним платформама као што су Бинанце или Цоинбасе, а овај број је у сталном порасту у последњој години.

Пословање и инвестиције

Бранко Петровиц́ је оснивач и директор платформе АЦX+, која је један од регионалних лидера у крипто индустрији, посебно у сегменту примене криптовалута у пословању и инвестицијама.

Како каже у интервјуу за Рапорт, БиХ и даље заостаје, чак и за регионалним тржиштем.

„Ако узмемо у обзир технолошки развој криптовалута, односно пројеката заснованих на блокчејн технологији, Босна и Херцеговина се не може превише похвалити у поређењу са регионом, посебно Србијом, где имамо изузетно развијено тржиште посебно подржано регулативом, односно Законом о дигиталној имовини Републике Србије.

Међутим, морамо бити искрени и рец́и да разлог недовољног развоја криптовалута у Босни и Херцеговини није само закон или регулатива, вец́ и недовољно образовање и информисаност у вези са новим технологијама као што су блокчејн и криптовалуте.

И даље имамо мишљење јавности да су криптовалуте врста сиве економије и да су врло често повезане са преварама и другим кривичним делима као што су прање новца или финансирање тероризма.

Ово је апсолутно нетачно, штавише, исти облици као што су превара или прање новца су много чешц́и и знатно распрострањенији код фиат (обичног) новца, јер за разлику од криптовалута, фиат новац омогуц́ава да се „изгуби траг“, док то није могуц́е код криптовалута, што је опет врста заблуде вец́ине грађана да је криптовалуте „немогуц́е пратити“, каже Петровиц́.

Правна регулатива је неуједначена у Босни и Херцеговини.

„Вец́ сам поменуо регулативу која је изузетно закаснела за ЕУ ​​и Србију, где ми, као АЦX+ компанија, своје пословање заснивамо само на Закону о тржишту хартија од вредности Републике Српске, који је дефинисао шта су криптовалуте, тј. како их Закон дефинише као виртуелне валуте и ко може да рукује њима, а његови подзаконски акти дефинишу како и на који начин је могуц́е уносити евиденције привредних субјеката везаних за виртуелне валуте.

Међутим, у односу на Федерацију Босне и Херцеговине, Република Српска је направила корак напред, али тај корак није довољан јер, рецимо, управо сада наша компанија се спрема да изађе са новим технолошким решењем које ц́е отворити потпуно ново поглавље у инвестицијама у домац́е компаније, али и организације које нису довољно добро дефинисане поменутим Законом.

Поред тога, регистрација у евиденцијама није довољно добар филтер за заштиту тржишта, како крајњих корисника, тако и компанија попут наше, јер оставља простор за злоупотребе где се потенцијално могу основати компаније које нису тржишно оријентисане да би починиле кривично дело и тиме додатно поткопале поверење у криптовалуте на домац́ем тржишту, које је вец́ постојало.“ потресен неколико примера, од којих је посебну медијску пажњу добио пример из Уникредитбанке А.Д. Бања Лука и компанија Битмајнер Фабрика доо Градишка“, наглашава он.

Приоритетни задатак

Иако је јасно да се инвеститори суочавају са великим изазовима за ове компаније, потенцијал постоји.

„Иако сам вец́ напоменуо да регулатива не прати технолошки напредак, чак ни домац́их компанија, свакако постоји потенцијал за раст тржишта и омогуц́авање додатних инвестиција у домац́е компаније, што ц́е бити приоритетни задатак за нашу компанију и услуга којом желимо претежно да се бавимо, тј. омогуц́авање инвестиција у домац́е компаније путем криптовалута.

Тренутно нема важнијих изазова, осим тихог става банкарског сектора, али и институција и њихових процена да су криптовалуте високоризична активност до те мере да је пословање крипто платформи упитно.

Не могу рец́и да овај став није оправдан за период од пре неколико година, с обзиром на то да се све дешавало у претходном периоду, док данас овај став не би требало да имају банке или институције, јер је то само знак недовољног познавања овог сектора, док ц́е истовремено, од новембра ове године, СWИФТ омогуц́ити свим својим чланицама (преко 11.000 финансијских институција) да преносе вредности у криптовалутама - тј. стабилним коинима, наравно уз претходно извршене припреме као што је увођење нових технолошких стандарда, или иначе како Сједињене Америчке Државе...“ Америка то ради са својим генијалним чином“, каже Петровиц́.

Како каже, потребно је наставити едукацију.

„Морамо наставити едукацију пре свега финансијског сектора и институција, што смо и чинили у више наврата, све са циљем да укажемо да страхови и ставови које имају више нису оправдани и да их треба посматрати као општи недостатак познавања савремене технологије и разумевања правца у ком иде финансијски сектор будуц́ности“, каже за извештај директор АЦX+ платформе.

(Рапорт) Фото: АП