Благојевић: Јавна тужилаштва ћуте и раде против закона

Каже закон, и то Кривични законик Републике Српске у члану 313. став 2, да чини кривично дјело свако лице које изврши радњу коју је овлаштено да изврши само одређено службено лице, и да ће се због тога казнити новчаном казном или казном затвора до једне године, јер је тиме извршио кривично дјело лажног представљања.

Др Милан Благојевић

Дакле, законик том одредбом прописује да је, без обзира да ли то неко ради у намјери да себи прибави корист или без такве намјере, извршено кривично дјело лажног представљања из члана 313. став 2. Кривичног законика Републике Српске чим је било ко извршио радњу коју је овлаштено да изврши само одређено службено лице.

У том случају надлежни јавни тужилац у Републици Српској је дужан да по службеној дужности одмах предузме кривично гоњење тог лица, јер се за наведено кривично дјело кривично гоњење по закону предузима по службеној дужности, и то без чекања да неко јавном тужилаштву поднесе кривичну пријаву.

Ово је тако због тога што јавни тужилац има наведену законску обавезу чим и сам сазна (нпр. чује или прочита у медијима) да је извршено наведено кривично дјело.

Милорад Додик је престао бити предсједник Републике Српске 12.6.2025. године, јер је тог дана постала правоснажна осуђујућа кривична пресуда жалбеног вијећа Суда Босне и Херцеговине којом му је, са тим датумом, по сили закона (члан 115. Кривичног закона БиХ) ступила на снагу забрана обављања функције предсједника Републике у трајању од шест година, која му је изречена том пресудом.

И то је сазнала сва овдашња јавност 1.8.2025. године, јавним саопштењем из Суда БиХ тог дана.

Нажалост, Додик се након тога и даље представља и понаша као да је предсједник Републике, а јавна тужилаштва у Републици Српској све то нијемо посматрају.

Додик је отишао толико далеко да је 23.8.2025. године предузео радњу предлагања новог премијера Републике Српске, иако одавно више није предсједник Републике и иако ту радњу може извршити само одређено службено лице, тј. службено лице које у тренутку предузимања такве радње има положај предсједника Републике.

Тиме је, дакле, Милорад Додик, на очи цијеле јавности, флагрантно извршио кривично дјело лажног представљања из члана 313. став 2. Кривичног законика Републике Српске.

Међутим, упркос томе надлежно јавно тужилаштво, а то могу бити само Републичко тужилаштво Српске или Окружно јавно тужилаштво у Бањалуци, ћуте и наставиће ћутати или ће, у најбољем случају, предузети радњу којом ће незаконито одлучити да у свему реченом наводно нема кривичног дјела лажног представљања и тиме незаконито заштитити Додика, умјесто да га законито процесуирају те тиме помогну и да Српска не добије неуставног премијера и владу, које нико у Европи и свијету не би признао.

Иронија је да Додик оваквим својим понашањем чини све против правоснажне кривичне пресуде Суда БиХ, али он не може бити ИЗВРШИЛАЦ тог кривичног дјела, јер су они који су писали и усвајали то кривично дјело (из члана 239. Кривичног закона БиХ) (про)писали да га може извршити само СЛУЖБЕНО ИЛИ ОДГОВОРНО ЛИЦЕ у институцијама власти у БиХ.

Како је Додик 12.6.2025. престао бити предсједник Републике, тиме је престао бити службено или одговорно лице у било којем органу власти у БиХ.

Зато и ради ово што сада гледамо када је ријеч о неизвршењу правоснажне пресуде Суда БиХ, а за лажно представљање ће га одбранити јавна тужилаштва у Републици Српској.

Др Милан Благојевић