Некадашњи гиганти хранили хиљаде радника на рубу опстанка

Индустрија Босне и Херцеговине пролази кроз једну од најтежих фаза од завршетка рата. Некадашњи гиганти, који су вијековима били носиоци извоза и запошљавали хиљаде радника, данас се налазе на рубу опстанка.

Разлози су вишеслојни – од глобалних тржишних потреса и америчке царинске политике, преко раста цијена електричне енергије и радне снаге, па до унутрашњих структурних слабости и недостатка адекватне подршке власти.

Најбоље се то види на примјерима три велике компаније: АрцелорМиттал Зеница, Коксара Лукавац (ГИКИЛ) и Р-С Силикон из Мркоњић Града и Јајца, пише БизнисИнфо.ба.

АрцелорМиттал Зеница: Од највећег извозника до губиташа

АрцелорМиттал Зеница је годинама словио за симбол бх. индустрије. Са приходима од преко милијарду КМ и статусом највећег извозника, био је мотор привредног раста.

Међутим, посљедње двије године донијеле су драматичан пад: приходи су се спустили на 608 милиона КМ, а губитак у двије године износио је чак 276 милиона КМ.

Проблеми су вишеструки: пад цијене челика на свјетском тржишту, високе цијене струје и радне снаге, као и обустава жељезничког саобраћаја према Луци Плоче.

Све то је натјерало компанију да обустави производњу кокса, док број запослених пада – у посљедње двије године смањен је за 250 радника.

Продаја фирме фочанском бизнисмену Гордану Павловићу (процес је и даље у току) сигнализује да глобални гигант више не види перспективу у БиХ.

Посљедице прелазе оквире саме компаније. Синдикат упозорава да се ради о ланцу од 10.000 радних мјеста која зависе од Миттала, што значи да егзистенција 40.000 људи виси о концу.

Коксара Лукавац: Стечај, пад прихода и борба за преживљавање

Коксара Лукавац, некада симбол тешке индустрије, данас се продаје у бесцјење. Удио од 49 посто у власништву КХК д.д. у стечају нуди се за само 37 милиона КМ, иако је вриједност капитала процијењена на двоструко више.

Финансијски подаци показују суноврат: приходи су у двије године преполовљени – са преко 600 милиона КМ у 2022. на свега 298 милиона у 2024. години.

Губици су се прошле године попели на 118 милиона КМ, а највећи терет донијела је нелојална конкуренција из Кине и Индонезије, која пласира кокс и угаљ по дампиншким цијенама.

Додатни ударац представљала је логистичка криза, односно вишемјесечна блокада жељезничког саобраћаја према Плочама која је повећала трошкове транспорта и до четири пута.

Р-С Силикон Мркоњић Град и Јајце: Гашење погона и тишина власти

Италијанска компанија Р-С “Силикон” код Мркоњић Града, у коју је 2015. уложено 80 милиона КМ, затворила је врата. Без посла је остало 95 радника, док је производња угашена и у Јајцу.

Узроци су раст цијене струје, колапс европског тржишта и недостатак институционалне реакције.

Директорица фабрике навела је да су покушали издржати турбулентан период, али дивљајуће цијене електричне енергије и непостојање подршке учинили су опстанак немогућим.

Економисти упозоравају да је посебно поражавајуће што локална заједница и власти нису ни покушале пронаћи рјешење.

Одрживост пословања све тежа

Криза индустрије у БиХ не може се свести на унутрашње слабости. Европско тржиште челика и метала је под снажним притисцима, а америчка царинска политика додатно компликује извозну перспективу.

У комбинацији с домаћим факторима – високим цијенама енергије, скупом радном снагом и инфраструктурним проблемима – ствара се амбијент у којем је одрживост пословања све тежа.

Осим тога, држава и ентитетске власти, како тврде подузетници, показале су се пасивнима.

Недостатак стратешких мјера – попут олакшица за енергенте, субвенција извозницима или улагања у модернизацију – довео је до тога да инвеститори напуштају БиХ, док преостали гиганти тону у губитке.

Ако се тренд настави, БиХ би у наредним годинама могла изгубити кључне носиоце индустријске производње, а тиме и значајан дио економске суверености.

(Бизнисинфо.ба) Фото: Клиx