Опасан тренд: БиХ у врху земаља по одливу становника

Позивајући се на пројекције Уједињених нација, глобална мрежа “Свијет статистике” (Wорлд оф статистицс) објавила је податке о кретању становништва на европском континенту у периоду од 1990. до 2023. године. Босна и Херцеговина је, након Молдавије, Грузије, Латвије и Украјине, земља која је у посљедње 43 године изгубила највише становника.

У овом периоду, према објављеним подацима, наша земља је остала без 28 посто популације. С обзиром на то да је на попису 1991. године имала 4.377.033 становника, то би практично значило да смо до 2023. изгубили више од 1,2 милиона људи. Овакви подаци звуче чак и оптимистично у поређењу с подацима Министарства за људска права и избјеглице БиХ, према којима је укупан број особа рођених у БиХ, који данас живе у 54 земље свијета, готово 1,83 милиона.

Основни проблем

Замјеник предсједника Центра за демографска истраживања и виши асистент на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањој Луци Александар Мајић појашњава да су оваквој ситуацији допринијели низак фертилитет (број живорођене дјеце у односу на број жена у плодном раздобљу), присутан од краја 70-их година прошлог стољећа, као и рат 90-их година.

- Међутим, основни проблем је велика емиграција становништва. Данас ћете у Словенији, Аустрији или Њемачкој често срести презимена с ових простора. Имамо укупну депопулацију, која је повезана с негативним природним прираштајем, који је присутан од 2007. године, али и са исељавањем становништва – појашњава Мајић.

Истовремено, становништво БиХ је све старије, па нам више не треба толико школа, колико болница и апотека. Од 2013. године и пописа чије резултате многи сматрају нереалним, БиХ није обавила попис становништва, па се поставља питање коме не одговара да се пребројимо и истински забринемо колико нас је остало овдје.

Природни прираштај

- Ми смо одувијек били емиграционо подручје. И под турском, аустроугарском влашћу, и за вријеме краљевине Југославије и касније људи су ишли трбухом за хљебом. Међутим, губитак смо могли надокнадити рађањем, јер је у породици је било 4-5 дјеце. Данас је наш природни прираштај негативан, а политичке околности убрзавају процесе – истиче Мајић, те додаје да се незаустављиви трендови могу само успорити и ублажити, али не и зауставити.

Највећи раст популације у периоду 1990-2023. имао је Луксембург (+74%), затим Кипар (+71%), Турска (+56%), Андора (+54%), Исланд (+52%), Ирска (+48%), Малта (+45%), Сан Марино (+44%) и Азербејџан (+43%).

Највише становништва изгубили су Молдавија (-31%), Грузија (-30%), Латвија (-29%) и Украјина (-28%). Хрватска је у истом периоду изгубила 19% становника, Србија, Албанија и Косово по 14%, Сјеверна Македонија 11%, а Црна Гора 2%. У Словенији је 2023. живјело шест посто више становника него 1990. године.   

(Аваз) Фото: БН