Благојевић: Став Европског суда за људска права о ОХР

Не бих да прогнозирам исход поступка по евентуалној представци Милорада Додика Европском суду за људска права у Стразбуру, већ сматрам корисним само концизно подсјетити нашу јавност на став тог суда о ОХР-у, који став постоји још од 2007. године.

Др Милан Благојевић 

Дакле, Суд у Стразбуру је 2007. године у предмету Душан Берић и други против БиХ заузео став (став 29 те одлуке) да се Европска конвенција о људским правима, на коју би се и Додик позивао ако изјави представку Европском суду, не може тумачити тако да се радње страна уговорница (земаља чланица ПИК-а) обухваћене резолуцијама Савјета безбједности, у шта спадају и одлуке ОХР-а у предмету Берић, што би данас био Шмитов закон о неизвршењу одлука високог представника, могу подвргнути испитивању од стране Европског суда.

Другим ријечима, Европски суд за људска права је у тој својој одлуци из 2007. године рекао да он из наведеног разлога не може одлучивати о одлукама ОХР-а (што би данас било и Шмитово кривично дјело неизвршења одлука високог представника на којем почива осуђујућа пресуда Суда БиХ у предмету против Милорада Додика), тј. не може их подвргнути свом преиспитивању, па је због тога тада одбацио представку Берића као недопустиву.

Кључно у тој одлуци Европског суда, поред већ реченог, је да Европски суд своју одлуку из 2007. године доноси сматрајући да је битно то што су радње ОХР-а у ствари радње страна уговорница, а то су земље чланице ПИК-а, јер је, како стоји у тој одлуци, Савјет безбједности УН имао право да уведе међународну цивилну управу у БиХ, а да извршавање те управе, што значи и именовање међународног цивилног управника (високог представника) повјери државама чланицама ПИК-а (став 27. одлуке Европског суда за људска права у предмету Берић).

Наведену одлуку Суд је донио гласовима свих чланова свог вијећа, дакле једногласно, а то значи и гласом тадашње суткиње из БиХ у Европском суду за људска права.

Др Милан Благојевић